РУМУНИЈА ТРАЖИ 90 ТОНА ЗЛАТА ОД МОСКВЕ: Пре више од 100 година дато Русији на чување

САВЕТНИК гувернера Народне банке Румуније Кристијан Паунеску поново је покренуо питање враћања румунског злата, које је пре скоро 100 година предато Русији на чување, додајући да је то морална обавеза Румуна, пренели су данас медији те земље.

Вредност 90 тона злата данас износи 8 милијарди евра, пренео је Диги24.ро.

Како је наведено, испробане су све преговарачке методе, али су бивши Совјетски Савез, а касније Русија, игнорисале овај дуг.

Године 1916, неколико месеци након уласка у Први светски рат са Русијом, Француском и Великом Британијом на страни савезника, Румунија је била на ивици пропасти.

Немачка војска је уз помоћ својих аустроугарских, османских и бугарских савезника заузела Букурешт, а румунска влада, краљевска породица и друге државне институције повукле су се на исток, у град Јаши.

Званичници су одлучили да националне вредности морају да се пренесу ван граница земље, па су потписали споразум са Руском империјом о преносу 91,5 тона злата из националних резерви, као и културних артефаката и краљевског накита, који ће се чувати у Русији.

Међутим, злато никада није враћено и остало је у руским складиштима током комунизма и Хладног рата.

– За нас је враћање злата морална обавеза према нашим прецима и будућим генерацијама. То не заборављамо и не одустајемо од борбе да га вратимо“, рекао је Паунеску.

Он је додао да су током година Руси налазили разне изговоре или објашњења, али, према његовим речима, ниједна од ових тврдњи нема чињенично или правну основу.

Русија и Румунија су 2003. године потписале споразум који је довео до стварања комисије за истраживање овог питања.

Паунеску је објаснио да су руски стручњаци потврдили аутентичност уговора века о испоруци румунског злата на конзервацију, али је навео да треба да провере сличне оригинале са руске стране.

У међувремену, дошло је до руског напада на Украјину 2022. године, тако да су преговори са Русијом сада поново паузирани.

Међутим, неки Румуни су наставили да инсистирају на том питању, па је конзервативни посланик у Европском парламенту Еуген Томак прошле године послао захтев ЕП тражећи од Русије да врати злато.

Како наводи Диги24, захтев је одобрен уз подршку свих страна.

Међутим, тренутно није сасвим јасно како би се ово питање даље решавало, а једна од поменутих опција је коришћење руских средстава замрзнутих у Европи после рата у Украјини.

До сада су владе користиле само приход од камата из ових фондова да помогну Кијеву.

Паунеску је истакао да би коришћење овог новца на неки начин могло бити опција за обнављање богатства Румуније.

Члан ЕП Томак рекао је да, иако је то још могуће, Румунија мора бити спремна да настави дијалог са Русијом о враћању злата.

Овом приликом румунско Министарство спољних послова саопштило је да Румунија покушава да реши проблем златних резерви у Москви кроз постојеће механизме, што подразумева наставак рада комисије која овај проблем решава од 2003. године.

Намера румунске стране је да се састанци одбора чији рад није окончан буду настављени када то буде дозволила политичка ситуација.

Тањуг

БОНУС ВИДЕО – ШАМПИОН У ФОКУСУ: Анђела Вуковић – Радозналост је њена супермоћ