НАШ ЛИТијум ЗА МИЛИОН ЕЛЕКТРИЧНИХ АУТОМОБИЛА: Међународна конференција Лоокуп 2024 окупља еминентне стручњаке из света и наше земље

ТРЕЋА међународна конференција лидера у области екологије и бизниса Лоок уп 2024: Зелена транзиција и пета индустријска револуција окупила је јуче у Сава центру званичнике влада земаља из Србије, познате стручњаке света и наше земље, професоре из света. престижних универзитета као и представника домаћих индустрија.

Министар рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је отворила овај скуп, истакавши да Србија има потврђене резерве и изворе минералних сировина које су декларисане као важне минералне сировине у ЕУ и Сједињеним Америчким Државама, укључујући бакар, магнезит , бор, литијум, барит, боксит, као и многи други.

– Без важних минерала немогуће је претворити зелену енергију и смањити штетне гасове – нагласио је министар. – Учешће у технолошком напретку, развој вештачке интелигенције и, пре свега, адекватно снабдевање енергијом, од стратешког је значаја за економски развој и националну безбедност, зависно од минералних сировина важан производ у 21. веку.

Она је истакла да је наша земља богата бакром и литијумом.

– Србија је други највећи произвођач бакра у Европи, захваљујући улагањима и сарадњи са кинеским компанијама – рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић. – Западна Србија има потврђене резерве литијума од 158 милиона тона, што може да произведе 58.000 тона литијум карбоната годишње, што је довољно за производњу милион електричних возила годишње, задовољавајући око 17 одсто европске потражње. Наша земља има прилику да постане важан играч у глобалној индустрији али уз одговоран приступ и примену еколошких стандарда.

Она је такође истакла да ћемо, уколико одлучимо да не користимо постојеће сировине, морати да пронађемо друге начине да добијемо сировине потребне за развој индустрије, а поставља се питање шта ће нам бити повољан догађај?

– Процењује се да ће до 2030. године потражња за литијумом порасти 11 пута, до 2050. чак 57 пута – рекао је министар. – Литијум ће бити кључан за батерије, електрична возила, ветрогенераторе и соларне панеле.

Према речима Оливера Ричардса, шефа одељења за рударство и критичне минерале у Одељењу за пословање и трговину Уједињеног Краљевства, Србија има одличну прилику да постане кључни играч у зеленој транзицији у Европи кроз улагања у електрична возила и рударске објекте.

– Потенцијал за успостављање ланца вредности за електрична возила у Србији биће унапређен партнерством са ЕУ о стратешким материјалима – рекао је Ричардс. – Постоје могућности нових партнерстава, укључујући пројекат „Јадар“, „Рио Тинта“, који обећавају велике инвестиције и раст Србије уз еколошку одговорност.

Он истиче да су литијум, графит и кобалт важни за производњу електричних возила, соларних панела и ветротурбина.

– Број електричних возила могао би да порасте са 30 милиона данас на 240 милиона до 2030. године – рекао је Ричардс. – То је годишњи раст од 30 одсто, запањујућа бројка.

Он је у уводу указао на британско искуство које показује да је могуће успешно еколошко рударење. На југозападу Велике Британије постоји група рудника литијума и волфрама, надовезујући се на дугу историју рударства у тој области.

– Један од истакнутих пројеката је Цорнисх Литхиум, компанија која производи литијум хидроксид за батерије са 45% мање емисије угљеника од конвенционалних рудника – рекао је Ричардс. – Иницијатива доприноси локалној економији са 800 милиона фунти и добија подршку владе кроз капитализацију и субвенције. Британско искуство показује да се рударски пројекти могу изводити на здрав и еколошки начин.

Како је истакао декан Рударско-геолошког факултета Александар Цвјетић, потребно је пронаћи баланс између људских потреба и очувања природних ресурса.

– Рударство је било, биће и наставиће се, али нека буде одговорно и одрживо – истиче Цвјетић. – Србија има знања, могућности и примере добре праксе, а има их и више широм света, али остаје да се види да ли смо спремни за промене потребне да се транзиција промени у зелено или не? Ако имамо разума, требало би да дозволимо компанији „Рио Тинто” да представи своје принципе зелене транзиције у пројекту „Јадар”. Укључује коришћење електричне опреме и енергије из обновљивих извора, високе стандарде заштите људи, третман сувог отпада и рециклажу воде. Питање је да ли смо ми у Србији спремни за такав приступ, јер то значи да су друштвена заједница и животна средина на првом месту, захтевају више улагања, а мање профитабилније за инвеститоре.
Професор Рударско-геолошког факултета Чедомир Бељић рекао је да у Србији још није утврђена листа важних минералних сировина по критеријумима ЕУ, али су ти минерали од државног интереса проглашени важним.

– Прво место је бакар, рударство се одвијало од 1904. године до данас у тимочком магматском комплексу – каже Бељић. – Поред тога, литијум који се налази у долини Јадра је изузетно важан ресурс и развојна шанса за Србију.

Он је истакао да ће у пројекту „Јадар“ бити примењена метода затрпавања, што ће значајно смањити негативан утицај на локалну заједницу и животну средину.

– Разумем забринутост људи, али овај пројекат користи најбоље технике за минимизирање ризика – нагласио је Бељић. – Дакле, постоје технике и технологије које могу да ископају без померања површине терена, што нам омогућава да радимо одговорно. Имате примере широм света, имате примере и код нас где се такве методе користе.

Светски стручњак

Међу онима који су присуствовали састанку били су професор Крис Балентин, шеф Одсека за геохемију на колеџу Ст Хју, Универзитет у Оксфорду, др Џоселин Фрејзер са Института за минерале и рударство Бредшо, Универзитета Британске Колумбије, Џон Стин, ванредни професор Универзитета Британске Колумбије. Универзитет Британске Колумбије, др Маркус Вриц, председник немачког удружења ВДМА Мининг & Минералс…

ГЛАВНИ ПРЕДСТАВНИК КОМПАНИЈЕ „РИО ТИНТО“ У СРБИЈИ МАРИЈАНТИ БАБИЋ ПРЕДСТАВЉА ПРОЈЕКАТ „ЈАДАР“ И ПРИМЈЕНУ НАЈМОВЕРНИЈИХ ЕКОЛОШКИХ СТАНДАРДА

ПОТВРДИМО ДА МОЖЕМО ПРОИЗВОДИТИ И ОЧУВАТИ ПРИРОДНЕ

Сви инвестициони радови на пројекту „Јадар” потврђују да се он може одвијати по највишим еколошким стандардима, рекао је Маријанти Бабић, главни представник компаније „Рио Тинто” у Србији.

– Иако су дезинформације протеклих година изазвале забринутост у делу јавности, објавили смо нацрт студије о процени утицаја на животну средину како бисмо показали транспарентност – рекао је Бабић. – Многи домаћи и страни стручњаци, као и професори факултета који учествују у овим процесима потврђују да се пројекат „Јадар” може безбедно реализовати.

Она је рекла да је Министарство заштите животне средине недавно донело решење о обиму и садржају студије о процени утицаја на рудник.

– Морамо да прођемо низ законских корака да бисмо могли да започнемо експлоатацију литијума – објашњава Бабић. – Настављамо са транспарентним дијалогом са јавношћу и настојимо да завршимо студије о процени утицаја на животну средину. Када се заврши, истраживање ће бити отворено за јавну расправу, омогућавајући свим заинтересованим странама да постављају питања и учествују у процесу.

Говорећи о значају пројекта „Јадар“, она је истакла да ће он створити ланац вредности са потенцијалом да отвори више од 20.000 нових радних места и донесе инвестициони капитал од 2,5 милијарди евра.

– Пројекат обухвата производњу, уз поштовање високих еколошких стандарда – рекао је Бабић. – У процесу изградње биће запослено 3.500 људи, док ће у фази рада бити 1.300 људи, уз отварање додатних радних места у пратећим индустријама. Зелена транзиција је незаустављива и од виталног је значаја да Србија иде у корак са њом.

М-50