Микроалге ће помоћи у истраживању свемира
Сан о густо насељеном простору може постати стварност. Како преноси ДЕИТА.РУ, микроалге ће помоћи у решавању овог проблема. О томе је у видео лекцији у оквиру пројекта НСП Биотецхфест-2024 говорила Снежана Меличева, студент Високе школе инжењерства ФЕФУ.
Према њеним речима, микроалге су мали, али важни становници водене средине, играју кључну улогу у одржавању екосистема на Земљи. Они припадају нижим биљкама, не само да обезбеђују око половину кисеоника у атмосфери већ и заузимају важну позицију у ланцу исхране, преносећи енергију на више трофичке нивое. Међутим, њихов значај превазилази планету, постајући обећавајуће решење за истраживање свемира.
Простор, као објекат истраживања и колонизације, захтева решавање многих проблема. Међу њима су исхрана, здравље и стабилан живот. Астронаутима су потребне хранљиве материје, компактни извори хране и поуздани системи за размену гасова. Овде микроалге могу постати незаменљив алат.
„Ови организми имају способност да апсорбују угљен-диоксид и ослобађају кисеоник, обезбеђујући континуирану размену гасова. Поред тога, компактни су, лаки за узгој и изузетно хранљиви, што их чини идеалним кандидатима за употребу у свемирским мисијама“, рекла је Снежана Мелићева.
Иако је ова идеја и даље теоретска, инспирисала је научнике да развију сличне технологије. Међутим, имплементација оваквих система захтева решавање неколико кључних питања. Прво, потребно је створити ефикасне услове за раст микроалги тако да прерађују угљен-диоксид и ослобађају кисеоник што је могуће активније.
Поред тога, постојеће микроалге нису увек погодне за просторне услове, па је неопходно одабрати или вештачки размножавати одговарајуће сојеве. А створени систем мора да буде безбедан за животну средину и да не емитује токсичне супстанце.
„Данас идеја о коришћењу микроалги изгледа амбициозно и фантастично, али напредак науке показује да немогуће постаје стварност. Решавање оваквих проблема могло би не само да мотивише човечанство да истражује дубоки свемир, већ и инспирише нове генерације научника. Можда ће управо такви системи постати основа за живот на будућим летелицама и базама“, резимира Снежана Меличева.
Comments are closed.