РОК ЗА СНИЖЕЊЕ И СОРТЕ И ЦЕНА: Ових дана је завршена сезона брања и откупа гљива, а ни берачи и откупљивачи нису задовољни резултатима.

Сезона бербе печурака, као и сезона откупа, завршена је без велике зараде и берачима и откупљивачима, посебно у западном региону Србије.

РОК ЗА СНИЖЕЊЕ И СОРТЕ И ЦЕНА: Ових дана је завршена сезона брања и откупа гљива, а ни берачи и откупљивачи нису задовољни резултатима.

Недостатак кише утицао је на овогодишњу бербу печурака у шумама око Чачка, посебно у ивањичком крају, на Јавору и Голији, па количина убраних вргања и лисичарки није била исплатива.

Зоран Петровић, један од откупљивача шумског воћа из Чачана, рекао нам је да су на почетку сезоне ове две врсте печурака биле доступне у одређеним количинама, али како је време одмицало, количина печурака је била све мања, а квалитет није висока. све горе и горе. Примера ради, лисичарке су се на почетку куповале по 1.500 динара, док је на крају сезоне цена била 300 динара по килограму – рекао нам је Петровић.

– У источној Србији ситуација је нешто боља, мада ни тамо нема „цветаних ружа“.

Купци истичу да су у срећним временима од овог посла могли добро да живе, јер је све купљено одмах продато и извезено. Прича се да данас нема берача гљива јер је сеоско становништво углавном старије животне доби. Додали су да се раније берба одвијала организовано, са неколико људи, али сада је берба дошла до појединаца, који у брању гљива виде додатни новац. Чачак је центар откупа печурака у Србији и шире у бившој Југославији. То се наставило и касније, када су словеначке фирме радиле у граду на Морави, где су се вршиле набавке – објаснио нам је Петровић.

Тада су купци берачима плаћали чак и дневницу, уз то су плаћали сваки килограм убраних печурака.

тартуф

СПЕЦИЈАЛНА врста бербе печурака користи се за узгој тартуфа, који је познат у нашој земљи. Килограм ове гљиве се откупљује од 1.200 до 1.500 евра. Међутим, ову цену одређује врста тартуфа у Италији и Француској, као и потражња у овим земљама, у које се највише извози. Тартуфи се у Србији углавном беру на Фрушкој гори, Космају, Руднику и Опленцу, на Делиблатској пешчари, у Обедској бари, у појединим сремским и мачванским пределима. Неки берачи печурака су се заправо обогатили захваљујући тартуфима, јер могу да зараде и по неколико десетина хиљада евра по сезони.

Милија Станић (77 година), који живи на обронцима Голије, рекао нам је да се од окупљања може добро живети.

– У зору смо нас десеторо отишли ​​у шуму. До вечери смо сакупили скоро пола тоне печурака. Даме, то је новац. Откупитељи су нас чекали одмах поред шуме, плаћајући на лицу места. Словенци су тада извозили наше печурке, углавном у Италију. Данас више нико не жели да иде у шуму Понекад и ја одем, али старост отежава кретање – рекао нам је Милија.

Подаци Привредне коморе Србије показују да је извоз печурака претходних година достигао око 25 милиона евра. Највеће интересовање изазивају сушене печурке, затим смрзнуте и на крају свеже вргање и лисичарке. Највише се извози у земље ЕУ, а затим у Русију.

Comments are closed.