АКО НИСТЕ СИГУРНИ ДА ЋЕТЕ МОРАТИ ДА УВОЗИТЕ ЛИТијум: Маркус Вирц, председник највећег немачког индустријског удружења ВДМА Мининг & Минералс

СРБИЈА је много богатија природним ресурсима, укључујући важне минералне ресурсе као што је литијум, од Немачке. Имамо овај рударски пројекат „Зинвалд” у близини Дрездена.

Немачка жели да се рудник отвори што је пре могуће и ради на томе. Међутим, процес издавања дозвола и одобрења је у току, тако да ако све буде по плану, може се очекивати да рудник буде у функцији за две године. Литијум је све више препознат као сировина будућности због своје централне улоге у складиштењу обновљиве енергије и производњи електричних возила. Ово отвара огромне могућности, али такође захтева пажљиво управљање ресурсима и поштовање строгих еколошких и безбедносних стандарда.

Ово је у интервјуу за „Новости“ рекао др Маркус Вирц, председник највећег немачког удружења машинске индустрије и машинске фабрике ВДМА Мининг & Минералс, који је недавно учествовао на међународној конференцији Треће међународне конференције лидера у области екологије и бизнис „Лоок уп 2024: Зелена транзиција и пета индустријска револуција“. Ова манифестација окупља државне званичнике из Србије, познате стручњаке из света и наше земље, професоре са престижних универзитета широм света, као и представнике домаће индустрије у Сава Центру.

Наша земља има један од највећих рудника литијума у ​​Европи. Међутим, пројекат „Јадар” наилази на противљење дела јавности. Постоји политизација, али постоји и страх људи да ће животна средина бити уништена. Друштвена ситуација по овом питању је толико напета да је тешко рационално расправљати. Каква је реалност у Немачкој и другим развијеним земљама, како се гарантовати оваквим пројектима да ће бити спроведени по највишим стандардима и да ће утицај на животну средину бити сведени на минимум?

– Критички ставови су добри, али ако нису разумни, нису добри. Дебата је неопходна и треба да постоји сучељавање различитих ставова, али они морају бити разумни и засновани на чињеницама. Као члан делегације познатих немачких научника, стручњака и универзитетских професора, имао сам прилику да се упознам са истраживањем компаније „Рио Тинто” о утицају нагазних мина на животну средину. Не знам ни за један други рударски пројекат на међународном нивоу који пружа и објављује толико детаљних, детаљних истраживања и анализа. Ово су најбољи и најтемељнији које сам икада видео. Дакле, закључци се могу извући само ако се погледају резултати тих студија. Препоручујем да противници или противници пројекта прегледају објављене студије и испитају све доступне податке, консултујући се са независним међународним експертима. Ово је познат пројекат на глобалном нивоу и у њега имају увид стручњаци ван Србије. Отворена комуникација је неопходна и разумем да Рио Тинто то ради. Ово је глобална компанија, која се суочава са сличним забринутостима у вези са другим пројектима широм света. Али, дугогодишње искуство које ја и удружење имамо у сарадњи са „Рио Тинтом” је позитивно. Осим тога, немачко искуство показује да ако рударска компанија уради свој „домаћи задатак“, односно изврши све неопходне анализе и истраживања, онда пројекат мора да се настави, иначе ћете пропустити прилику. Србија тренутно има велику прилику, ако не искористи и не почне да производи сировине, биће велики притисак за увоз из других земаља.

Какав је став немачке јавности према отварању рудника литијума „Цинвалд”?

– Јавност у Немачкој је генерално критична према рударству, а протест траје још од 1970-их и верујем да је такав став добра ствар, ако је примерен разлог. Сада се начин извођења рударских радова из тог периода променио и јавност схвата значај отварања рудника за Немачку, за отварање нових радних места и за регион у целини који има не тако јаку економију. Рудник ће донети економски напредак. Поред тога, за Немачку је стратешки важно да иде у корак са светом. Сада када економија не иде добро, радна места падају јер нам недостаје индустрија која нуди квалификоване, високо плаћене послове.

Србија је потписала Меморандум о разумевању о стратешком партнерству са ЕУ у областима критичних минералних сировина, ланца вредности батерија и електричних возила. Пошто ЕУ захтева одрживост ланаца снабдевања, праћење ресурса и метода њиховог вађења, ово би могло да представља још једну врсту гаранције да ће ископавање и прерада литијума у ​​Србији бити под надзором ЕУ и да ли ће компанија примењивати најбоље мере за заштиту животне средине?

– Апсолутно. ЕУ има изузетно високе стандарде, можда и највише у свету, и важно је да Србија учествује и сарађује са ЕУ и учи из њеног искуства и примењује европске прописе. Ако буде у складу са тим стандардима, моћи ће да се извози не само у Европу већ и широм света. Србија, богата природним ресурсима, пружа изванредне могућности за развој резерви литијума, који су неопходни за светско тржиште, посебно у контексту производње батерија за електрична возила. Поред тога, немачка рударска индустрија, са својим богатим искуством у истраживању и развоју, у могућности је да понуди иновативна решења која не само да омогућавају ефикасну експлоатацију рудника већ и обезбеђују усклађеност са неопходним стандардима за савремену експлоатацију и прераду ресурса.

М-50