ДА ЛИ ЋЕ АНТИМОН ПОСТАТИ ЗЛАТО НОВОГ ДОБА? Цена мало познатог метала је нагло порасла и Србија га има
ЦЕНЕ мало познатог метала званог антимон, који је постао једна од најважнијих сировина на глобалном нивоу, експлодирале су ове године – „поскупеле“ су за скоро 300%, надмашивши злато, сребро, па чак и биткоин. Ово је важан минерал, посебно важан у одбрамбеној индустрији и преласку на електрична возила. Неопходан је за оклопну муницију, инфрацрвене сензоре, метке, прецизну оптику, нуклеарно оружје, полупроводнике, каблове и батерије. Можда и не чуди што и Србија има овај тражени метал, а стручњаци би требало да одговоре на питање да ли то може бити добра прилика за развој земље или проклетство.
До значајног повећања цена антимона дошло је након што је Пекинг средином септембра ограничио извоз сировине, у циљу јачања безбедности земље, што је изазвало шокове у технолошкој и одбрамбеној индустрији. Ова кинеска контрола створила је озбиљне несташице у америчкој војсци. У најновијој ескалацији трговинског рата између две највеће светске економије, појавио се нови одговор Кине на све већа ограничења америчке администрације. Пекинг је јуче најавио забрану извоза антимона у САД, као и галијума, германијума и других важних високотехнолошких материјала са потенцијалном војном применом. Ројтерс је овом приликом пренео изјаву једног европског трговца металима:
– Људи ће копати своја дворишта да би пронашли антимон. Многе земље ће покушати да пронађу ове металне руднике.
Многи ће га тражити, а његове резерве су успостављене у Србији. Пре неколико година издате су дозволе за експлоатацију антимона на три локације, али нису експлоатисане. То су Брасина у општини Крупањ, Централни ревир – Зајача у општини Лозница и Рајићева Гора у општини Брус.
Према истраживањима, овај метал се углавном проучава у комбинацији са другим металима, обично са оловом и цинком. Тренутно је активно седам истражних поља, укључујући истраживање антимона. Рујевачки рудник антимона код Зајаче некада је био активан и 2008. године процењено је да има највеће резерве метала у Европи.
Професор Рударско-геолошког факултета Чедомир Бељић истакао је да минералне сировине имају изузетно велики војни, економски и политички значај. Како је додао, они су неравномерно распоређени и представљају необновљив ресурс. Он је истакао да се производња рударства на глобалном нивоу не смањује већ повећава и да су користи од ове делатности огромне, уз еколошку одговорност.
– У свету су улагања у рударство већа, расту а не опадају – истиче Бељић. – Не може се све рециклирати, већина мора да потиче из земљине коре. Шта ћемо да урадимо није на мени да одлучујем. Ја сам рударски инжењер и сматрам да треба да користимо сировине које имамо. Рударство као делатност је темељ цивилизације, ништа боље још није осмишљено и не би могло без рударства. У овом контексту, треба размотрити антимон и друге метале који у неком тренутку могу постати изузетно тражени. Потражња за неким сировинама варира.
Он је истакао да минералне сировине не утичу директно на БДП већ отварају изузетно велики број радних места. Једна рударска локација отворила је пет нових радних места, додао је он.
Према методи ЕУ за проглашење важних минералних материјала за 2023. годину, Србија тренутно располаже са 9 ових минерала са доказаним резервама, а то су антимон, боксит, минерали бора, бакар, фелдспат, флуорит, литијум и магнезит.
ПРВО КИНЕЗАЦ, ПОСЛЕ РУСКИ
КИНА је доминантни произвођач антимона, са око 60 одсто светске производње, која је прошле године износила 60.000 тона, наводи се у извештају „Мајнинг дигитала“. Друга је Русија са 30.000 тона, затим Таџикистан са годишњом производњом од 17.000 тона и Бурма која доприноси глобалном снабдевању са 10.000 тона.
Угледни портал „Оилприце” пише да ће важни метали одредити статус суперсиле и глобалну доминацију. Додаје се да Кина побеђује јер контролише већину ових минерала у свету, од рударства до прераде, а сада је та кључна сировина антимон.
ОД 11.000 УСД ДО 40.000 УСД
НА светским берзама цена антимона је 2024. порасла са 11.000 долара по тони на више од 40.000 долара, пише портал „Оилприце”. Стручњаци предвиђају да ће следеће године премашити 50.000 долара.
Кинеско министарство трговине донело је одлуку да забрани извоз у САД антимона, галијума, германијума и других важних високотехнолошких материјала са потенцијалном војном применом, након што је Вашингтон проширио листу кинеских компанија које морају да контролишу извоз војне опреме. производи компјутерске чипове великог пропусног опсега, софтвер и меморијске чипове потребне за напредне апликације, пренео је АП.
– Кина је снажно протестовала због ажурирања америчке контроле извоза полупроводника, санкција кинеским компанијама и злонамерног сузбијања кинеског технолошког напретка – рекао је јуче портпарол кинеског министарства спољних послова Лин Ђиан.
Он је поновио да се Кина одлучно противи томе да САД претерују са концептом националне безбедности, злоупотребљавају контролу извоза и уводе једностране, незаконите санкције кинеским компанијама. Пооштравање трговинских ограничења долази у тренутку када новоизабрани амерички председник Доналд Трамп прети повећањем царина на увоз из Кине и других земаља.
Мало позната компанија „Милитари Металлиц” се кроз неколико стратешких аквизиција ставила на мапу критичних метала. У Европи, као иу Сједињеним Државама, постоји забринутост око будућих залиха антимона. „Милитари Металлиц” је недавно објавио да је купио један од највећих европских рудника антимона у Словачкој са историјским ресурсима. Овај пројекат би, како пише „Оилпрајс”, могао да претвори земљу у европски центар за тај важан минерал.
Comments are closed.