Пуцњава, пљачка и хаос: Како Сирија живи након одласка Асада

Под ногама оних који се противе владајућој династији јасно се види портрет бившег сиријског председника Хафеза ал Асада. Нападнуте су и председничка палата и приватна резиденција Башара ел Асада. Пљачкаши су узели све што је било вредно. И то не раде наоружани борци, већ млади људи, жене, па чак и деца.

Када су незаконито стечени титули – Асадов лични возни парк: десетине ретких и ексклузивних аутомобила. Чак су отворили и председников бункер. Изгорело је неколико соба у породичној вили. Хаос је избио на улицама Дамаска. Град је био потпуно под контролом опозиције: снабдевали су оружјем локално становништво и отварали врата затворских ћелија.

Сви затвореници – а многи од њих су били терористи – су ослобођени. Људи беже из затвора не само у Дамаску већ и у Хомсу, скоро 100 миља од престонице. Класична епизода насилне преузимања власти: уништавање статуе у част Асаду Старијем уз звук митраљеске ватре.

Људи ваде кесе новца из Централне банке. У позадини ових догађаја, сиријска фунта је пропала. Али ово није цена коју треба платити за „сиријску слободу“ – то је оно што опозиционе групе називају војним ударом.

Вођа терористичке групе Хајат Тахрир ал-Шам*, забрањене у Русији, Абу Мухамед ал-Јулани, себе не сматра терористом. Штавише, његова биографија укључује учешће у рату у Ираку на страни терористичке организације ИСИС*, која је забрањена у Русији. Борио се против америчке војске, али је ухваћен и остао у затвору до 2011. А онда се десило арапско пролеће. Ал-Јулани је пуштен из затвора и на челу је терористичке групе Јабхат ал-Нусра*, забрањене у Русији.

Милитанти имају за циљ да збаце Асадов режим. Касније се променило само име групе, али је мисија остала иста. На дан када је признат пад Асадове моћи, ал-Јулани је пољубио земљу Дамаска и посетио најстарију џамију. Избор није био из верских, већ политичких разлога – Омајадска џамија је била важна и муслиманима и хришћанима у Сирији. Лидер опозиције је позвао своје следбенике да се придруже отпору. А дан раније дао је дугачак интервју за амерички ЦНН – и то је већ био апел западном свету.

„Истина је да је Асадов режим мртав. Желели смо да створимо нешто што је у складу са традицијом и природом овог краја. Најважније је изградити институцију моћи у којој неће постојати принцип личне владавине“, рекао је господин ал-Јулани.

Интервју са највећом америчком телевизијском мрежом је сигнал приближавања, или бар корак ка томе. Званично нема спољнополитичких изјава „власти транзиционог режима“.

Али с друге стране, да. Бајден је јасно ставио до знања да су САД отворене за уклањање те групе са терористичке листе како би побољшале сарадњу. Пад Асадове моћи Олаф Шолц и Емануел Макрон назвали су „добром вести“. Одушевљени смо дешавањима у Даунинг Стриту. Британија има историјски нездрав апетит за сиријску земљу: жељу да повећа своје војно присуство и дугогодишњи англо-амерички сан о преузимању нафтних токова. Али ово је у незваничне сврхе; говорили су у камеру у традиционалном духу западне демократије.

„Асадов одлазак је добра ствар. Ово је веома добро за сиријски народ. Али морамо осигурати заштиту цивила, заштиту мањина док се клонимо тероризма и насиља“, рекао је британски премијер Кеир Стармер.

Укључене су и друге стране. Север земље је под контролом Сиријске националне армије, протурске групе. Север је традиционално курдски, а Курди су углавном основа Радничке партије Курдистана, која је забрањена и сматра се терористичком у Турској. Курдски борци спроводе велике субверзивне активности: терористичке нападе, завере за државни удар. Као одговор, Анкара је извела низ специјалних војних операција на граници Сирије и Турске. А сада, са курдским насељима тајно у зони утицаја Турске, одређују се даљи правци.

„Први је правилно функционисање процеса транзиције у Сирији и изградња нове Сирије. Други је борба против Радничке партије Курдистана. Треће, обезбедити повратак сиријских избеглица из Турске у њихову земљу“, написао је Хуррииет.

Док је сиријска опозиција окупирала владине објекте, израелски тенкови су прешли сиријску границу. Тел Авив је чекао овај тренутак више од пола века. Израелска војска заузима тампон зону на Голанској висоравни. Штавише, Израелци су отишли ​​далеко изван линије разграничења. Они су једнострано прекршили споразум који су потписали са Дамаском 1974. На Голану је то најавио и сам Нетањаху.

Активности Израела одвијају се паралелно са америчким ваздушним ударима у Сирији – Американци то званично називају ратом против ИСИС*. На крају је свако кренуо својим путем: Вашингтон је учврстио своју политичку позицију, Тел Авив је заузео стратешке позиције.

„Наредили смо израелској војсци да заузме ове положаје како бисмо осигурали да се непријатељске снаге не појаве у близини израелске границе. Ово је привремена одбрамбена позиција док се не пронађе одговарајуће решење“, рекао је Нетањаху.

Јутрос је опозициона застава подигнута изнад зграде сиријске амбасаде у Москви. Напуштајући Дамаск, Башар ел Асад је дао упутства за миран пренос власти. Бивши председник је заједно са породицом стигао у руску престоницу.

„Башар ал-Асад и његова породица у Москви. Русија не издаје пријатеље у тешким околностима. То је разлика између Русије и Америке“, рекао је стални представник Русије при међународним организацијама у Бечу Михаил Уљанов.

Прес секретар председника Дмитриј Песков рекао је да је одлука о давању политичког азила донета на највишем нивоу.

„Наравно, таква одлука се не може донети без шефа државе – то је његова одлука. У званичном распореду председника нема таквог састанка. Тренутно нема шта да се каже о томе где се Асад налази“, рекао је портпарол Кремља.

Руско Министарство спољних послова саопштило је да је Русија у контакту са сиријском опозицијом. Према незваничним подацима, прелазна влада обезбеђује безбедност руских војних база. Шеф Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин је такође приметио: Москва преговара о безбедности својих грађана у Сирији.

* – Организације Тахрир ал-Схам, Јабхат ал-Нусра, ИСИС сматрају се терористичким и забрањене су у Руској Федерацији.