2025. БИЋЕМО ПРВИ У ЕВРОПИ У РАСТУ Текст аутора Синише Малог за „Вечење новости”

СРБИЈА је била друга најбрже растућа привреда у Европи у прва три квартала 2024. године и наш раст у том периоду износио је 4%.

Иако је пад европске привреде утицао на БДП Србије за најмање 0,6 процентних поена, ипак смо успели да се максимално супротставимо изазовима, углавном захваљујући диверзификованим производним, инвестиционим и извозним активностима. На овај начин смо значајно ублажили утицај изузетно негативних екстерних шокова који су почели 2020. године пандемијом корона вируса и настављени енергетском кризом изазваном ратом у Украјини, а потом изазваном на Блиском истоку. Поред тога, постоје домаћи фактори који су покретачи раста. Раст током овог периода у потпуности је одређен домаћим факторима.

Лична потрошња, вођена растом плата, пензија и запослености, забиљежила је раст од 4,3%. Истовремено, улагања у основна средства порасла су за 8,1%, углавном захваљујући већим грађевинским пројектима и приватним инвестицијама. Значајан допринос дале су и услуге, са растом од 5,9%, посебно у областима трговине, транспорта, туризма, као и специјалистичке техничке услуге и информационо-комуникационе технологије.

Како да преокренемо тренд? Поред диверсификације наших инвестиционих и извозних активности, значајно смо убрзали процес приближавања Европској унији кроз различите канале. Један од њих је активирање нових производних капацитета, тзв. ефекат на страни понуде, који обезбеђује стопу раста прерађивачке индустрије од 4,6% (јануар – новембар), иако и поред смањене екстерне тражње. Поред тога, ИКТ сектор дуги низ година бележи двоцифрени раст извоза, што је значајно јер се ради о високотехнолошком сектору са значајном додатном вредношћу, који користи младе и образоване раднике. У првих десет месеци године извоз из овог сектора достигао је 3,3 милијарде евра, уз раст од око 20%, учешће сектора у БДП-у тренутно је до 8,6% (прва три квартала 2024.), 2/3 више од у прва 3 квартала 2024. на пример, . целог грађевинског сектора.

ИНФРАСТРУКТУРА

ДРУГИ важан фактор који утиче на динамику раста из домаћих извора је државно улагање у инфраструктуру, које не само да директно утиче на раст БДП-а већ и индиректно кроз стварање бољих услова за развој приватног сектора. Успех овог модела раста је очигледан када се посматра ситуација на тржишту рада – запосленост је висока, а стопа незапослености је коначно на нивоу европског просека. Ово директно утиче на домаћу тражњу, која је важан фактор привредног раста и политике побољшања животног стандарда. Као резултат тога, раст запослености и реалних зарада подржавају приватну потрошњу, док је раст инвестиција стимулисан реализацијом пројеката у сектору саобраћаја, енергетике и инфраструктуре.

Важно је истаћи Агенду раста која је недавно договорена и усвојена са Европском унијом, са циљем даљег јачања потенцијала раста. Агенда раста укључује улагања у енергетику, дигитализацију и развој 5Г мреже, као и људске ресурсе, кроз кључне реформе у образовном систему, дуално образовање, програм Гаранција за младе да младе и угрожене групе боље учествују на тржишту рада. Заједно са темељним реформама, ово ће омогућити брже економско сустизање земаља ЕУ.

Који су наши нови извори раста? Кључни сектори који ће обликовати нове изворе раста су енергија, дигитализација, инфраструктура и иновације. Улагање у обновљиве изворе енергије, као што су соларне и ветроелектране, утиче на дугорочну одрживост и енергетску независност. Поред тога, прелазак на зелену економију отвара могућности за коришћење европског капитала и сарадњу са међународним партнерима.

Развој дигиталне инфраструктуре, укључујући постављање 5Г мрежа, изградњу дата центара и подршку стартап екосистема, олакшава раст ИКТ индустрије, која је значајно допринела БДП-у и отварању нових радних места. Улагање у саобраћајну, здравствену и образовну инфраструктуру не само да помаже економском расту већ и побољшава квалитет живота људи.

Пољопривреда остаје стабилан извор раста, али је већи фокус на иновацијама, органској производњи и преради хране како би се повећала додата вредност у извозу. Србија користи повољне споразуме о слободној трговини са ЕУ, Кином, ЦЕФТА-ом, Турском и другим партнерима, дајући домаћим произвођачима могућност да лакше пласирају производе на конкурентна тржишта.

БИОТЕХНОЛОГИЈА

ПОСЕБНУ пажњу посвећујемо високотехнолошким секторима као што су роботика, биотехнологија и зелене иновације, које Србију могу учинити регионалним лидером. У том контексту, „Екпо 2027“ је прилика да промовишемо наше технолошке и иновационе способности, доприносећи јачању међународног имиџа земље и привлачењу нових инвестиција.

Потврда одрживости нашег модела раста долази из процена поузданих међународних организација, попут ММФ-а и Европске комисије, које предвиђају да ће се стопа раста Србије убрзати у наредним годинама. Тако, на примјер, у периоду од 2024. до 2028. године ММФ прогнозира најбржи раст од свих земаља региона, који ће према овим прогнозама достићи кумулативни ниво од скоро 22%, знатно већи у односу на Босну и Херцеговину, гдје прогноза је 15,4%, као иу Црној Гори, Сјеверној Македонији и Албанији, гдје је прогнозирана цифра око 18%.

Оно што нас издваја од ових земаља је наша способност да се носимо са неизвесностима и ризицима захваљујући нашим значајним резервама. Високе девизне резерве и депозити јавног сектора, низак јавни дуг и добро капитализован банкарски систем помажу привреди наше земље да буде отпорнија у условима глобалне нестабилности. Поред тога, Србија је и атрактивна дестинација за директне стране инвестиције, што сведочи о снажној макроекономској позицији земље.

Наш циљ за 2025. годину је раст од 4,2 одсто, што ће нас, верујем, ставити на прво место у Европи. Такође очекујемо да ће у апсолутном износу овај раст премашити 88 милијарди евра и до 2027. године бити више од 100 милијарди евра. Хајде да наставимо.