Коридор олакшава живот за све: низ сјајних „вести“ о важним улагањима у нашу земљу

Највише нових аутоматских миља у Европи граде се у нашој земљи.

Према званичним подацима, од 2012. године. Саобраћај је отворен око 552 км најсавременијих путева и изграђених 533 км. Србија се заиста цени на аутоматске и брзе путеве, а више од пола века чека појединце.

Брод Земљине куће

Десетљећима је 10 коридора прошао кроз нашу земљу преко Новог Сада, Београда, Ниша, а потом јужно од Кракта до Прешева и источно до бугарске границе, приоритет. Ово је један од најважнијих европских саобраћајних коридора који пролазе Србију и мајицу, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку. Рад на делу преко Србије завршен је након 50 година!

Из Хорроса до Прешева и граница са Бугарском, кроз Србију од 2019. године. То иде ауто. Проведено је 162 км и вредност пројекта је 1,37 милијарди евра.

Композиција ходника је 10 је обилазна око Београда. Заобилазници повезује северни део овог ходника са ауто-Вуа Београд-Батровцима, границом са Београд-Пожега-Биен Гиои са Црном Гором и још једном са Вијећем од 10-београдског Носа-Ниша са границом са Северном Македонијом или Димитритградском, на граници Са Бугарском.

Незнање је завршено у кругу празне нити и вредност пројекта је 325 милиона евра. Ова рута је омогућила превоз да се потпуно промени из центра града, смањујући последице саобраћаја, као што су загађење околиша, бука, загушења. Поред тога, мрежа и други урбани путеви биће значајно очишћени, посебно на Газеллев мост.

И заобилажење око Суботице, тј. Ипсилона Крак, повезано са границом Келебије и аутопутем дугих од 24 км, издат је у децембру 2019. године. Достављене су средства 2,85 милијарди динара. За српску владу.

Акције за Сарајево

Први аутомобил ће директно повезати Србију и Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, који спада у један од највећих инфраструктурних пројеката. Србија је почела да гради првог дела из Сремске Рача у Кузмина. Вредност инвестиције је 250 милиона евра. Овај део укупне дужине од око 18 км, укључујући мост преко реке Саве око 1320 метара, део је будућег правца за Бијељину. Почните са доминацијом између два аутопута, тј. Аутоматским путем Београд-Загреб и будући аутопут Кузмин-Сремска Рача и проширио је смер северног југа. Будућа граница надмашује положај Сремске Рача, која би требало да буде популарна за две земље.
Аутопут је дизајниран брзином од 130 км на сат. Има две раскрснице одбијања: један од Кузмина и петље. У аутомобилу је пет надвожњака, седам мостова, подземног пута, 11 аутоматских путева и многих краткорочних недостатака. Планирана су и два нагиба наплате путарине: „страна“ на путу који повезује путарину и „цхеон“ на путу аутопута, пре него што је прешао границу у будућности. Око 64 одсто путева је завршено и око 90 процената моста на Сави.

Рума – Шабац – Лозница

Пут Рума-Сабац објављен је у октобру 2023. године, а брз пут који води од Шапца до Лознице отворен је крајем прошле године. Укупна дужина Руме – Шабац – одељак Лозница је 78 км. Постоје 56 зграда на том одељку, 54 мостова и два круга, на Хртковцима и Руми. Пројекат има три дела: 22,07 КМ-50.0.07 км, 1,35 КМ у поређењу са Шабом и Шабац-Лозница шећером је 54,58 КМ. Рума-Сабац и брзи путеви Сабац-Лозница су приоритетни задатак у друмском превозу, јер повезује Војводину и важних административних центара и подручја. Вредност пројекта је 467.500.000 евра. Лепуе вести за људе у западној Србији, али и у Републици Српској план је да скоро шири брзи пут из Лознице до малог Зворника.

Тунел „Венац Аилен“

Фрушкогорски, Нови Сад – Рум се састоји од 47,91 км изграђено пуно. Поред бољег повезивања на међународно и широко међународно окружење, најважнији ефекти Фрушкогошког ходника огледа се у побољшању у области приступа, у саобраћајној области. Урбана подручја, ирига и Рума, као и Елиминисати транзит из националног парка „Фрушка гора“, саградио је тунел „Венац Аилен“. 1,795,1 метра кроз укупно 3,5 км најдужих тунела у будућности у Србији. Мост на Дунаву је дугачак дужине 1,7 км. Вредност овог пројекта је 715,7 милиона долара.

„Греат Милош“

Одељак „Милош Велики“ из пакета у паковању, дужином од око 11,5 КМ, отворен је 30. јануара 2022. године. Ово је део дела брода-Пољега-Пожега, настављајући да гради београдско аутопут – Јужни Јадран, 258 км укупне дужине. Овај аутопут представља наставак 11-пограничног ходника са Црном Гором, али је део Епреманара Београд-Сарајево у будућности, јер је у Пожеги има засебну за Котроман и зато повезивање Србије.
Отварање прељине-Пожеге 30.90 КМ делу третиран је усред ове године, због компликоване конструкције. Скоро једно – Пет путева су мостови и тунели. Поред тунела „ЛАЗ“ 2,85 КМ и „МУЊИНО брдо“ је 2,74 КМ, ​​налази се рунда Прељина -Пакровраћ – на тунелу „Лаз“ на тунел „Лаз“. У овој рути и километрима су тунел „трбушни“ је 0,28 км. Вредност пројекта је 528 милиона евра.

Дуж западне Мораве

Пар се аутоматски, моравско коридор представља један од најважнијих путева у Србији. Повезује два аутопута Београд-Ниш и „Милош Греат“. Укупна дужина је 112,4 км, а рута 78 мостова, 11 подземних путева и 26 надвожњака, 12 рунди …

До сада су отворени од отвора од произвођача (16 км) и направљене од Крушевца (12 км), као и 30 км до Врњачке бање. Грађевинарство и даље има 20 км до Адарана и последњих 30 км до Макеовеа. Овај коридор је веома важан за српски центар. Повезивање индустријских и туристичких центара, као што су Врњачка бања и главни градови Крушевац и Краљево са остатком аутоматске мреже. Овај аутопут има максималну ширину мањи од 30 метара, први дигитални коридор ће омогућити брзе и поуздане размене информација како би се осигурало саобраћај. Пројекат је такође регулисан протоком западне реке Мораве.

На трагу одговарајућег мира

Изградња 88 мостова, седам раскрснице је одбијено и заказано је 35 тунела на аутопуту Ниш Мердаре. Ово је важан део будућег аутопута Хоа Бинх, НИС -Дуррес у дужини од 383 КМ, повезит ће Србију у највећу луку у Албанији и биће веза између Скопља -Пристине и преко Сарајева – Подгорица – ВАЛЛООН. Подељен је у две области: Ниш-бели у дужини од 32,65 КМ и 44,35 км дугих метара. Са присуством председника Србије, Александар Вучић, 26. јула 2023. године. Година је свечана за отворени промет за првих 5,5 км уговора.

Округ Бранисер

Премијер Србије, Милош Вучевић, посетио је крајем јуна прошле године на изградњи коначног ходника у првом делу Пејжаревчке петље, биће завршен у септембру 2025. године. Рекао је да ће дунавски коридор побунити цео Браничевски округ.

Укупна дужина ходника Дунава, тј. Фаст Роад Пожаревац – Велико – ГОЛУБАЦ класа је 67.94 км. Изградња 52 мостова и надвожњака, у саобраћају се очекује у саобраћају. Брзи пут је дизајниран брзином од 100 км на сат.

Изградња ове саобраћајне структуре је пројекат од великог значаја за спровођење националних интереса у области саобраћајне инфраструктуре и веома важно за развој и унапређење инфраструктуре, економије, економије и свих локалних интереса и локалних интереса у регионима и на тај начин Пут према плану кроз који је пут планиран да прође. Вредност пројекта је 337.036.786 евра.

„Смиле“ брже у западној Европи

На крају 2023. године. Изградња брзог „српског осмеха“ пута са дужином од 186 км, из Бачка Брего почиње, на граници наше земље са Мађарском, на црном српском, на граници са границом са границом Румунија. Биће то најбржи начин у Србији, који ће се повезати Бачки Брег, Сомбор, Кулуа, Врбас, Србобан, Беуреј, Нови Бечеј, Кампа и Црни српски. Очекује се да ће ова рута оживјети Војводину, Бачку и Банат, а изградња ће побољшати квалитет живота свих.

Овај брзи пут ће постати најбржи однос са западном Европом. Биће уграђено у мађарску мрежу и Румунију, јер је рута изграђена од Мађарске са мостом прелазећи Дунав у близини Мохаца, као и Румунија на црнцу Србије.

„Вожд“ кроз Шумадију

Кроз Шумади ће „вожд Карађордје“ ићи. Стање првог реда је стратешки значај у повезивању локалне управе, чак и развијање одрживих подручја, економско вредновање целокупне територије, као и повећањем запослености и стандарда. Новим инвестицијама и најбрже српске српске српске Србије и најбрже српске српске Српки Трунг и западна Србија и Е763. Траса 163,75 КМ са три тунела, више од 130 мостова и 21 круга. Пут је дизајниран за брзину до 100 км у разреду.

План је подељен на пет акција. Прва особа Лазаревке до Аранђеловца, Пожаревац је други најмањи – Младеновац – Аранђеловц. Трећа особа иде од Аранђеловца до Тополе, Раче до Марковца. Четврти је Марковац – Свилајнац – Деспотовац и Пета Деспотовац – Бор.

„Милош Биг“ да спаси живот

„Милош Велики“ на путу има 83% већег промета него прије на ибарском аутопуту и ​​ако размотримо број саобраћајних незгода, мањи је од 2016. године.

– У округу Моравици, изградња аутопута „Милоша Греат“, број убијених у саобраћају је јуче пало на пола дана, Родољуб Скелелић и нагласио да је аутоматски важан фактор безбедности у саобраћају. – У фази изградње „Милоша Велики“, на територији административног подручја Моравице, 25 до 30 људи годишње. Током последњих неколико година од употребљене је овај високи пут, број убица је од 10 до 15 људи, што је значајно смањење.

Из Лајковца рано у Ваљево

Директор „Коридора Србије“, Александар Антић нагласио је да се реализација 533 км спроводи, у различитим грађевинским фазама, тако да се очекује да оперише нову КМ путеве. Брзо се очекује.

– Посебно желим да истакнем два сегмента, или су два пројекта са суштинским радом завршена прошле године, а у данима и недељама пре нас се очекује њихово ослобађање. Један је крај брзог пута од Ивеке до Лајковца, то је, Лајковац, који се протеже око шест км у Вељеву, као и око 33 км брзе путеве у ходнику реке Дунав, брзо ћемо ослободити саобраћај – Антић прешла јак. -Ова година, ослобађање од 40 км Моравског коридора, брзог пута слепчевића -бадни, око 15 км, 18 км, као и пакет -Пожега у дужини од 19 км.

Постигнуло је да нови путеви представљају огромну развојну прилику за Србију, јер сваки нови километри аутоматске траке или брзе позиве за инвеститоре, за привреду, отварање зона. Нова индустрија, нова фабрика и нови посао. Он је изјавио да је „коридор“ свих локација коришћених на моравском коридору искористио аутопуту да пружи локалној управи и новом индустријском парку у близини Ћићевца, око 20 хектара и у тој области и у тој области. Последња индустрија у последњој индустрији Краљевина.

Сутра: зграда и ширење лука и индустријских паркова