Савремена привреда привреде и мајчини турист: „Вести“ важне инвестиције у нашој земљи
Водени пут у нашој земљи деценијама је последњи део листе улагања.
Србија никада није користила цео потенцијал две главне европске реке – Саве и Дунав. Међутим, држава је покренула низ инвестиционих пројеката у лучкој инфраструктури, која је веома важна због превоза робе, али и развој туризма и економије уопште.
Србија има 11 портова. Они су углавном на Дунаву – ТАМ, ХАИ и један од Тисе која се налази на Сави. Један од најважнијих индустријских објеката преговарачког урбаног подручја је Порт Пахово, основан за потребе пружања услуга испоруке ИХП Прахово и РТБ Бор Индустриал Парк. Порт је повезан са националном железничком мрежом, док је око 150 км од аутопута Е75. Када се гради аутоматски „Вожд Карађорђе“, прећи ће из Београда до Бор, удаљеност овог лука из најближе аутопутеве ће бити мање од 40 км.
Изградња нових складишта и тренутна лучка инфраструктура омогућиће највећи капацитет луке према истоку Србије и западне Румуније и Бугарске, која ће бити од великог значаја индустрији индустријализације. Укупна студија, али и за бесплатне послове у Пироту и Увоз сировина и извозних готових производа на тржишту је углавном азијска економска унија.
Имплементација пројекта омогућиће привредним субјектима који се налазе у већој унутрашњости у унутрашњости луке да користе веће лучке услуге. Ширење порта Прахово је повезано са изградњом додатног складиштења и ширења оперативне капије и куповина додатних информација о порталу информација. Најављена је међународна понуда за надзор, избор и извођач радова на грађевину. Крајњи рок за завршетак пројекта је 1. децембра 2027. године и вредност пројекта је 31 милиона евра.
Од преузимања власништва Луке Новог Сада у мају 2019. године. ДП свет је покренуо 35 милиона евра инвестиционог програма у сврху стварања једног од најважнијих комерцијалних и пословних центара на Дунаву. Ова улагања укључују обнову путничких терминала на Дунав 500.000 евра, куповине нових мобилних портова, паковања у ђубривама, два електрична виљушкара и нови чамац за сигурну и транспортну ефикасност. Трансфер на луку.
У овој луци, 2023. године. Година је свечано пуштена за вертикални вертикални мост да се дуго ротира 184 метра, у изградњи власника који је уложио око седам милиона евра. Захваљујући овом пројекту, могуће је још једном представити шину у луку. Ова инвестиција је основа за развој економских капацитета и превоз робе из Новог Сада на све дестинације. Поред изградње новог и иновативног тока тренутног курса на ДТД, међународни туристички порт изграђен је и на реци Дунав. Железничке шине такође се обножу, улажу у нову опрему и модернизују механизме метаболизма и складиштења, као и у нове дизалице и регенерирајуће краневе. Препарати се спроводе да улажу у вертикално шиштање, изградњу силоса за нове семенке и терминале за превоз контејнера.
Активности на унапређењу преводилаца у Опанди и Уставу и преводиоцима у Шебесхфоку, омогућиће да превођење ради након деценија. Ово ће осигурати побољшање функције великог бачког канала да се креће, штити поплаве, наводњавање и развој пратећих активности као што су туризам и забава.
Проширење могућности Сремске Митровице грађењу нафте и терминала за претварање великих количина, као и повећању контејнерског простора, почевши од 2023. године. Неопходан је део пројекта, овај пројекат је аранжман важног поља који представља један од Пет важних области за навигацију на реци Сави. Лука је повезан са главном железницом Београд-Рума-СИД границе са Хрватском, као и држава путем ИБ-20 на аутопутеве Е70 и Е75 и Е80 и Е80. Овај пројекат ће олакшати превоз робе и допринети регионалној повезаности и економском развоју.

Способност подизања до превођења бродова у земљи у Тисзи омогућиће вам да преведете више од једног брода истовремено. Тренутна величина пресада омогућава истовремено превести брод са максималној дужини од 85 метара и ширину од 12 метара, што узрокује велике губитке у времену и новца за испоруке. Претходна студија изводљивости са заједничким пројектом одобрила је Одбор за ревизију Државног ревизије. Започела је припрема студије изводљивости са идејним дизајном. Рок за завршетак пројекта је децембар 2025. Процењена вредност пројекта је 62 милиона евра.
Србија је земља са великим потенцијалом наутичких миља, углавном захваљујући двема међународним рекама – Дунавом и Савом и навигацијском путу са дужином од 1.000 КМ. Наше пловидбе кроз нашу земљу омогућава туристима да се упознају са многим историјским ером, културним видом, тврђавом, археолошком страном и природним ресурсима.
– Десет међународних путника тренутно се отвара у нашој земљи, седам на Дунаву, Земуну, Смедереву, Костолцу и Кладову и БА на Сави Сави, Сремској и Сремској Митровици – рекао је у Управи лука. – Пре 20 година у Србији, само лука у Београду, а данас смо повезани са Европом и светом са десет локација. Када је у питању број путника из крстарења, Србија је трећа земља у Дунаву, иза Аустрије и Мађарске. Наша земља из реке да посетим туристе из целог света – од САД-а, Канаде, Мексика, Азије и западне Европе. Агенција за управљање луком бележи раст броја страних туриста из крстарења сваке године. Стога је прошле сезоне завршено са 205.000 туриста.
Отварање нових међународних путничких лука и раст путника који утичу на приход од морског туризма, док је проценило да директни и индиректни приход Србије у сезони мора достиже десет милиона евра.
Да би додатно побољшао навигациони потенцијал Србије, Агенција је покренула развојни пројекат „Једрал Србије“. Пројектне активности започеле су у априлу 2023. и учествовати у најважнијим организацијама наше земље, а пројекат је пример добре сарадње од државе о развоју. Инфраструктуре и туризма. Сврха пројекта је изградња ХАИ ЛИ-МАРИНА инфраструктуре и нових међународних туристичких портова као и да афирмишу саобраћај у води и каналима, јер Србија има богату мрежу канала у дужини од 680 км.

Посебан нагласак на пројекту стављен је у изградњу марине, који представља класу туризма и ствара многе комерцијалне активности у унутрашњости у унутрашњости. Очекује се да ће пројекат изградити пет марине на Дунаву – у Сомбору, Смедереву, Великом Градишту, Голупцу и Кладову.
У прве две године пројекта су остварени важни резултати: Отворени су три нова међународна путника у Земуну, Шапцу и Сремској Митровици. У Шапцу је инфраструктура потраге за међународном туризмом – Понтону са приступом мосту, важи за пројекат је 555.000 евра.
За то време изградња марине у Великом Градишту и Голупцу развијена је у Доњем Милановцу, потписала је грађењу међународног туристичког лука у Баноштору, а ова агенција је успешно обављала први посао. Приватно чишћење маринских страних држава у Смедереву.
Листа приоритета је изградња Понтона за међународне, домаће и прекограч транспорт у Сремију Карловци, Нови Сад и Сомбор и Канал у Новом Саду, Сомбору, Апатину, Оџаци и куповини еколошких чамаца. Изградња лука за посебне сврхе врши се – маринац у Великом ГРАДИШТЕ. Крајњи рок за завршетак пројекта је децембар 2026. године, а вредност пројекта је 28 милиона евра.
– Надамо се да ће пројекат „Једра“ значајно допринијети побољшању туризма у Хаи-у, у Србији, повећавајући екран културне и природне ресурсе наше земље у земљи у земљи. Карта Европе и света – Капија Агенције за управљање.
Центар у Београду
Циљ пројекта „Једриње Србије“ је да има мултимодални центар за изградњу нове луке у Београду, који омогућава повезивање путева, шине, ваздуха и воде. Како је планирано, требало би да повеже реку на аутоматске руте Е-70 и Е-75, са Врршцу и Београд-Зрењанином, а затим са Будимпештанским железницом и аеродрома „Никола Тесла“. На овај начин ће лука Београда омогућити повезивање неких најважнијих ходника Европе, ходника „Рајне Дунава“, ходничка оријентација, медитерански ходник и балтички-адијатично. Процењена вредност пројекта је 300 милиона евра. Постоје три локације које могу дати нову капију у игри. Прво је десет километара узводно од Пупиновог моста, а други је у Крњачи и трећи избор је Лука Панкво. Простор је изабран у близини сталинског моста, у близини да би планирао и изградио парк индустријског и технологије у Борчи са партнерима из Кине.
Сутра: милијарде еура о здрављу Београда
Comments are closed.