Пистасери се могу развити и укинути Морава: велика потражња за Дубаиом чоколадом охрабрила је снажан раст свог главног састојка (фотографија).

Невероватна популарност чоколаде у Дубаију свуда у свету проузроковала је недостатак и охрабрила раст своје главне цене – Пистака. Мелодија ових грицкалица кошта више од 7.500 долара, али када су њихове резерве исцрпљене, не очекује да ће се повећати повећати. Многи светски произвођачи профитабилнијих орашастих плодова попут бадема, одлучују да пређу на Пистације, јер приход постаје бољи и узгајивачи не захтевају неке посебне услове.

Ово воће из Ирана такође може да расте у Србији. Ово доказује Дејана Јаковљевића из села Селиста код Велике Дренова, између Трстеника и Крушевца, који су се одлучили за пре десет година, укључујући чудне и необичне стабла за нашу климу, посебно место заузето.

На овој фарми са расадницима, према станодавцу, наводи се на свегадници, припремљеће се око 5.000 семенки пистага, док је од овог премаза мање од 200, продат и чекајући да преузме купце.

– Интересовање за Пистахие се развија, то није сјајан „бум“, јер су људи скептични као и увек када је у питању нешто ново на тржишту. Углавном узгајани, лешници или плодови желе проширити производњу. За почетнике је преузето мање од броја садница, 10 до 15 комада, да покуша да види да ли ће ЦХИ успети, нико не почне да не жели да посади на два или три хектара. Такође је нормално јер је писта се скуп плодова. Само саднице по комаду коштају 10 евра. Воће по килограму кошта 15 евра, а други се увози, док је прво у западноевропске земље – рекао је власник Дејана Јаковљевића.
Према његовим речима, пистари чак и не одговарају мочварним подручјима, већ и дренажа, тло, од 5 до 7,5 степени пХ када нема много хумуса. Могу да издрже велике температуре до 40 степени у дану, јер су на основу Ирана. До сада није тешко одржавати јер су отпорне на болест, а инсекти и штеточине нису нападнути. Саднице мушкараца и жена посађене су у величини 1:10, са чињеницом да мушкарци не рађају, што значи да се њихово воће не може јести и зато нису профитабилни.

– Испрва сам испробао низ шест сорти, од Сједињених Држава у Сицилију, у целокупни правац са Кермањем, Ираном, првобитном сорте, најугроженији је и најпопуларнији на свету. То је такође врста Грчке Аегина, али је мање отпорна. Пистасери се могу узгајати током целе године, а у половини вегетације, а двоје -агодишње саднице трају три године да почну да роде. Велики посао који се односи на друго воће је и воће може да стоји до две године и ништа га нема – објаснио је Јаковљевић.

Нису препознати као воће, јер то нису кестени, па произвођачи и даље чекају реакцију Министарства пољопривреде на Зхтев пре још три године.

– А, без ове сертификате, не може се такмичити за различите додатке надлежности, тако да то буде решено што је пре могуће – додао је Дејан Јаковљевић. – А кад смо чекали сертификат, и зато што нисам волео да седнем, тренутно сам у продаји ораха. До сада провјеравам да ли жели да нас роди, открио сам ове сорте и видећемо, можда ће то развијати на следећем пројекту.

Радна снага

– Ми смо породица у трептама за трење током стотину година, а све почиње мом деду са Калемом Лезнић. Поред садница и чудних и чудних система за наводњавање, такође имамо јабуке, шљиве, трешње, али изгледа да нема поглед, јер нема радне снаге – истицање Јаковљевића. – Сви желе да раде, али од 11.00 до 17 сати и дају динру 5000 дин!? И нема сутра, али мора се одмах, ако дрхтање воћа, на пример, не преноси и превози причу приликом покретања.