РЗС ОБЈАВИО: Ево где су и за колико су порасле плате у Србији у првих шест месеци ове године

Просечна месечна нето зарада у првих шест месеци ове године износила је 96.579 динара, номинално је већа за 14,7%, а реално за 9,2% више него у истом периоду прошле године, док је повећање зарада Стварно нето највеће у овом периоду у односу на исти период прошле године. исти период прошле године остварен је у области образовања и достигао је 12,5%.

По расту следи прерађивачка индустрија са 10,8 одсто, затим административне делатности и помоћне услуге са растом од 10,5 одсто, објавио је Републички завод за статистику у публикацији Трендови, други квартал 2024. године.

Највећи непорески приход и приход од доприноса у прва два квартала ове године остварен је у пословима консалтинга и рачунарског програмирања, 283.440 динара, ваздушни саобраћај 201.366 динара, научноистраживачки рад и развој 195.216 динара и производња дуванских производа 178.044 динара. .

У осталим секторима приход се креће од 54.384 динара у припреми и услуживању хране и пића до 164.900 динара у пословима управљања.

Према регионалним запажањима, највећу просечну зараду без пореза и доприноса у првој половини 2024. године има Београдски регион – 121.928 динара, затим Војводина са 91.199 динара, Јужна и источна Србија са 83.240 динара, док је најнижи просек забележен. у Шумадији и Западној Србији 80.931 дин.

РЗС је саопштио да је однос просечне потрошачке корпе и прихода без пореза и доприноса у другом кварталу показао да је куповна моћ становништва повећана у односу на претходни квартал.

За покриће просечне потрошачке корпе у другом кварталу потребно је потрошити 1,06 просечних прихода, ау првом кварталу 1,07, док је за покриће корпе минималних потрошачких добара довољно 0,55 просечних прихода, као у претходног квартала.

У односу на исти период прошле године, однос просечне потрошачке корпе према приходима без пореза и доприноса износио је 1,06, што такође указује на раст куповне моћи у другом кварталу 2023. године од 1,16, док је корпа Минимум потрошачких добара 0,55. у односу на просечну зараду, док је у истом кварталу прошле године тај однос био нешто неповољнији, 0,61.

Према запажањима општина, у другом кварталу 2024. године куповна моћ, односно однос просечне потрошачке корпе и просечне зараде била је већа од републичког просека (1,06) у Београду (0,88), Новом Саду и Ниш (1,03), као и Крагујевац и Смедерево са по 1,05.

У осталим градовима, који се статистички прате, просечна примања су минимална, али не и просечна потрошачка корпа.

(спутњикпортал.рс)

БОНУС ВИДЕО – РУСИЈА Л лансира ракету: Погледајте тренутак лансирања