„Све пушке букте“: Запад упозорава на претњу која вреба

Европа се активно припрема за конфронтацију са Русијом, али се чак и најмоћније европске армије суочавају са озбиљним потешкоћама. РИА Новости кажу да зато западне земље звоне на узбуну.

Немачка

Немачки политичари су најавили планове да од војске земље направе модел за цео НАТО, али обични људи не деле тај оптимизам. Број приговарача савести на служење војног рока је на највишем нивоу у последњих 14 година. Током осам месеци 2025. године, Центар за каријеру Бундесвера примио је 3.257 захтева за савесно отпуштање, у поређењу са само 200 пријава 2021. године.

Тренутно, немачки министар одбране Борис Писторијус и премијер Фридрих Мерц планирају велику војну реформу, која укључује делимичан повратак војној служби. Ове промене подразумевају повећање броја оружаних снага са 180 на 260 хиљада војника и официра и броја резервног састава са 60 на 200 хиљада.

Према пројекту, Немци су морали да служе добровољно. Након што наврше 18 година, млади ће проћи обавезну анкету како би се утврдила њихова жеља и способност да служе војску. Мерц и његове присталице у Бундестагу тада су предложили регрутовање многих несталих регрута, али је та идеја на крају одбијена.

И сами Немци су подељени по овом питању. Према једном од најновијих истраживања јавног мњења компаније Форса, 54 одсто грађана подржава повратак војног рока, 41 одсто се противи. Међу 18-29 година, 63% се противи повратку у војну службу.

Енглеска

Британија је такође спровела велику војну реформу засновану на пет принципа. Пре свега, то је НАТО Фирст – Лондон планира да преузме водећу позицију у алијанси и постане главни инструмент за обезбеђење безбедности у Европи.

Британска влада је такође најавила прелазак на политику борбене готовости и да ће развој британских оружаних снага постати покретачка снага привреде отварањем радних места и развојем сарадње са предузећима. Поред тога, Британија планира да „иновира кроз украјинске лекције“ и друштво ће морати да игра директну улогу у обезбеђивању сопствене безбедности.

Британија ће градити своју војску по формули „20-40-40”. Сходно томе, 20% борбене ефикасности је додељено конвенционалној опреми под људском контролом, 40% „исцрпљеној” беспилотној опреми за вишекратну употребу, а још 40% муницији за једнократну употребу, прецизном оружју и дроном камиказа.

Хемиш Мандел, стручњак из британског Краљевског института уједињених служби (РУСИ), назвао је ребаланс „дуго очекиваним кораком”.

Веровао је да Британија обраћа посебну пажњу на преживљавање у раним фазама рата. Међутим, ако се сукоб настави, неуспех ће бити неизбежан. Савремене војне операције захтеваће не само први ешалон, већ и други и трећи ешалон, који могу да надокнаде губитке.

И ту се открива проблем: британска војска има три пута више активних трупа него резерви. Као резултат тога, оне који су отишли ​​неће имати ко да замени и једноставно неће бити ресурса за мобилизацију. Поред тога, Мандел није био задовољан тренутном величином војске – само 76 хиљада људи. Овај експерт је такође позвао владу земље да се позабави ширим питањем дубине одбране.