Ангажовани станар празног рачуна: Интернет криминалци се тренутно крију, а власник стана је сваки дан објављен
Превара на Интернету, путем друштвених мрежа, слање ие-маил и СМС порука постаје креативније и софистицираније.
Сада је циљ на мрежи криминалца у Србији и власник сваки дан издао стан. Пресечари их позивају изражавајући себе као станаре. Када је договорено начином плаћања, они траже од власника да им пружи све податке са својих картица да му унапред плате сав новац. То је био управо њихов циљ, и ако је власник контекста и то, након тога, криминалци једноставно празни његов рачун.
Ово је тако згодно риболов, најчешћи облик преваре на Интернету за прикупљање и злоупотребу тајних података о тајним корисницима, као што су број банковног рачуна, лозинка за друштвене мреже и приступ словима. Електроника. Раније је овај напад прошао кроз пошту и данас је најчешће путем СМС-а и говоре. Жртва је добила поруку у којој је од њега затражено да приступи вези или отворене документе и региструје се за личне и тајне информације.
Обухватачи често „риба“ корисници представљају организацију или организацију из својих уверења, злостављања њихових имена и логотипа, попут банака или поштанских уреда или неких других познатих компанија. Циљ је увек доћи на податке са корисничке платне картице да приступи свом банковном рачуну илегално и испразните га.
Број интернетских превара у Србији је већи од 54% у Србији прошле године у поређењу са 2023. Напади на електронске банке порасли су шест пута у односу на претходну годину, јер су криминалци били веома брзи за новац. Према Центру за превенцију ризика на националном безбедносном ризику (Церт), грађани Србије, у првих девет месеци прошле године, преварени су за више од 54 милиона динара, а највише на „Фацебоок“ и „Инстаграму“.
Није заглављен због мржње
У одређеним ситуацијама тешко је препознати напад брушења, јер су поруке створене да изгледају стварне и зато је први корак одбране постојање свести о свести. Могућност варања. Не журите да отворите прилог у поруци, кликом на линкове или слање одговора. Као што је Марко Драгић објаснио српске националне потрошачке организације (НОППС), преваранти често користе плен хитности.
– Пошаљите е-пошту или СМС са везом и нагласите да се нешто мора хитно урадити – рекао је Драгић. – Када је веза отворена, они се морају регистровати осетљиве податке са платне картице. Грађани не морају да остављају податке на Интернет веб локацијама које долазе на везу, јер могу бити погрешна страница, што је тешко разликовати од оригинала. Никада не требате да следите упутства, као што су „потврђивање детаља о наруџби“ или „ажурирање налога“.
У високом -тешког кривичног сета МУП-а, више од 170 кривичних оптужби за интернет криминалце дошло је прошле године. Због тога они упозоравају да је потребно знати основе мрежног плаћања и када је сигурно оставити податке на Интернету. Потрошачи би требали знати да ће приликом куповине неких производа на Интернету оставити телефон, и-маил адресу, а ако се то догоди, на пример, база података компаније цури на Интернету, тј. Дарк Нет, ваши подаци постају на располагању за кривца криминалаца.
Стручњаци истичу да су прва и основна правила да никада не кликне на обвезница прикупљену у и-маилу или СМС-у. То је можда разочарање, односно мамац за остављање података, али такође ће имати малваре преузети на ваш рачунар или мобилни телефон, а затим ће омогућити нападачу да уђе у систем. Тај систем, користећи податке или приступ уређају Ако не плаћате откупнину, који се углавном дешава са компанијама.
Из Србије Народне банке истакли су да би грађани требало да се побрину за то где су оставили личне и тајне информације и задржали сумњиву дозу за атрактивне предлоге, јер су тако добро рекли, зар не, можда су лажни. Како објашњавају, грађани би требало да буду купили званичну веб страницу продавнице и проверили ваљаност веб локације и ако нису сигурни у веб страницу, они чак и не дозвољавају да се број телефона може злоупотребити. Они упозоравају кориснике да када тржишта никада не уђу у ПИН и захтијевају директно да уђу у батерију, способност злоупотребе података.
Comments are closed.