Блуе Гем оф Сербиа Флутинг: Вредност извоза је премашила 30 милиона долара

Србија се класификује међу важним произвођачима у Европи и налази се на четвртом месту у Европи, иза Пољске, Шпаније и Немачке.

Воћни раст је једна од најважнијих пољопривредних филијала, добијајући највећи приход у извозној структури пољопривредних прехрамбених производа. Од десет водећих извозних производа у последњих 15-20 година, три до четири воћа, углавном малине, јабуке и трешње и низ година и малине и малине и малине.

Професор пољопривреде у Новом Саду, Зоран Кесеровић указује да ће се то очекивати да ће ускоро бити боровница.

– Прошле године, боровница је постигла извозну вредност од око 31 милиона долара. То је прилично уложено у производњу и уложено у савремену плантажу са 55.000 до 70.000 евра – анкетари за курира.

Он је истакао да је ове године за српске воће утеровима једна од најгорих ствари у последњих 35 година због појаве мраза и града. Стога Кесеровић верује да ће изузетно висока цена постићи производе на тржишту – као што је кајсије и трешња, али постоје и други воће као што су шљиве, трешње и боровница.

– Упркос тешком години, боровнице су и даље највише профитабилно воће без икаквих проблема. Чамац малине прошле године је био изузетно низак. С друге стране, произвођачи трешања су добро прошли јер више дипломираних матураната и не би требало да забораве да малина на крају краја постижу веома добру цену – додао је.

Цена садног стабла различитих плодова зависи од технологије коју користе произвођачи.

– Претпоставимо, ако желите подићи трешњу или лешнику, где је анти -лоел мрежу не треба од 9.000 до 12.000 евра. Примера ради, а ораси су такође прилично профитабилни прошле године када је у питању ново представљене сорте. Постоје улагања са 11.000 на 13.000 евра, али мисле да је прилично кратак и ниједан произвођач тржишта нема изванредну технологију са добити од девет до 10.000 евра по хектару – белешке Кесеровић.

Према најновијем попису пољопривреде од 2023. године, највећи пораст региона и производње у последњих десет година спроведено је у боровницама. Са само 250 хектара у 2012. години 2023. године. Година је достигла 8.318 ха, према званичним подацима Републичког завода за статистику (СРС).

Професор Зоран Кесеровић, у анализи „ситуације у савременој производњи воћа у Србији и његовом унапређењу“, рекао је да, повезано са другим воћама од јагода, производња боровнице нису концентрисане у региону.

Конкретно, највеће површине према овом воћу су у киши западне Србије, у градовима Ариља, Косјерићу, Ивањици, Шапцу, Лучани и Бруцеу, док друга производна област припада Војводини. У Војводини се боровнице углавном узгајају у контејнерима, док слети на копно у западној Србији.

– Производња боровница у Републици Србији на основу плантажа висококвалитетних Бодовница Северне Америке (вакцинијум цоримбосум Л.) Воће се углавном за столове. Поред тога, у Републици Србије резултати боровница у шуми такође се прикупљају, извозе на замрзавање или у облику других производа. Најчешће су сорте рана и ране ере зрелости. Током овог периода дошло је до недостатка свеже боровнице на иностраним тржиштима, стварајући повољне услове за наручивање и обезбеђивање високих продајних цена производа – земаља у њиховој анализи Кесеровић.

Поред пољопривреде тла, боровнице се успешно засаде у контејнери (лонци или кесе).

„Предности у лонцима огледа се у повећању броја биљака по хектару, исправно дозе, величини, као и примењују одговарајуће мере неге или полако раст дрвета и нижу продуктивност од очекиване речи“, назначио је Кесеровић.

Према његовим речима, од почетка ширења боровница у нашој земљи у погледу технологије, велики недостаци који се односе на избор неправилних плантажа, квалитета растућих материјала, неуравнотежених и превазилажених ђубрива, непрофесионалних цена и недовољне заштите.

(Курир)