БУДУћНОСТИ ЕНЕРГЕТИКА ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: Србија је на путу да обезбеди прописе за почетак производње водоника
СТРАТЕГИЈА Србије о водонику је од суштинског значаја за нашу земљу за успешно спровођење транзиције зелене енергије. Њена израда утврђена је Нацртом стратегије развоја енергетике Србије, који је недавно завршио јавну расправу. Тиме су створене законске претпоставке за примену овог документа, којим ће се обезбедити законска регулатива да наша земља почне са производњом и коришћењем водоника, закључено је на седници Пословног удружења „Кластер за имплементацију водоник“.
Чланови кластера, на челу са Машинским факултетом Универзитета у Београду, предложиће Министарству рударства и енергетике да својим учешћем у изради ове стратегије учествују домаће институције и потенцијални корисници.
– За унапређење правне регулативе у Србији потребно је дефинисати прописе и стандарде у складу са стандардима Европске уније, што ће олакшати развој тржишта водоника и подстаћи раст Повећати употребу обновљивих извора енергије (ОИЕ) за добијање зелени водоник – рекао је др Владимир Поповић, начелник Машинског факултета.
Он је истакао значај коришћења водоника за декарбонизацију енергетског сектора и смањење употребе фосилних горива, што ће допринети обезбеђивању енергетске безбедности и заштити животне средине.
СМАЊИТЕ ЕМИСИЈЕ ЦО2
За реализацију декарбонизације српске индустрије неопходно је подржати увођење нових технологија заснованих на зеленом водонику у нафтној и петрохемијској индустрији, производњи вештачких ђубрива, гвожђу, цементу и другим индустријама, као и увођењу угљичног уговарања као алат за подршку транзицији индустрије, истичући чланове „Кластера за реализацију пројекта водоника“.
Једна од кључних препорука Нацрта стратегије за водоник је формирање Националног савета за водоник, који је основала Влада. То тело ће доносити кључне одлуке везане за транзицију водоника у земљи и учествоваће са надлежним министарствима у доношењу прописа. Чланови кластера сматрају да би тело, поред представника Владе и јавних предузећа, требало да има и представнике цивилног друштва, академске заједнице, релевантних међународних организација, привреде, удружења, као и истакнуте појединце.
Comments are closed.