ДАЛИ ПОТРОШИО 645 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ОНЛАЈН КУПОВИНУ: Бржи и лакши начини куповине такође брзо расту у Србији.
КУПОВИНА путем интернета у Србији убрзано расте. Према подацима Народне банке Србије (НБС), у трећем кварталу 2024. године обављено је 49,5 одсто више онлајн куповине него у истом периоду прошле године.
Људи су направили 22,2 милиона интернет куповина користећи картице и криптовалуте. За та три месеца потрошили су око 645 милиона евра у разним валутама. Говорећи о разлозима оваквог тренда раста, Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) истакао је да је онлајн куповина много бржа, лакша и једноставнија.
– Не траје толико времена као одлазак у физичку радњу и ушло је у навике потрошача – каже Драгић за „Новости“. – Ниво образовања људи је такође виши када купују онлајн. Они знају да имају право да врате производ продавцу у року од 14 дана од пријема ако се предомисле без навођења разлога. Ово је извесна погодност у поређењу са куповином у физичким продавницама, где то могу да ураде само ако то дозвољавају пословне политике продавца.
Према подацима НБС, више од две трећине или 68,3% онлајн куповине се обавља у домаћој валути, али то не укључује куповине плаћене поузећем, јер НБС не располаже тим подацима. Куповине у динарима бележе раст од 52,3%, док је њихова вредност већа за 54,5% у односу на трећи квартал 2023. године. Број трансакција у еврима забележио је скок од 70,9% и вредност је већа од 46,2%. . Највећи утицај на повећање куповине у овој валути вероватно имају стране платформе, које нуде робу по повољнијим ценама и које су у експанзији последњих месеци. Могућа је и куповина у динарима, па потрошачи могу да користе различите картице и валуте које им одговарају.
Купци такође треба да знају да се одредбе Закона о заштити потрошача примењују само на куповину од трговаца регистрованих на територији Србије. Стране платформе имају свој бизнис, а њихова репутација зависи од тога како решавају проблеме који се јављају приликом куповине. Са развојем онлајн куповине, повећан је и број нерегистрованих предузећа у нашој земљи, што доводи до злоупотреба и превара, па потрошачи морају да буду опрезни. Ако купујете код продаваца који раде „на црно”, они неће моћи да остваре своја права у ситуацијама када дође до инцидента.
Удружења потрошача кажу да је највећи проблем у онлајн куповини куповина путем друштвених мрежа од продаваца који нису регистровани у Управи за комерцијалну регистрацију (АПР). Купци наруче производ и добију други производ, или стварни производ није као што је приказано на слици, није истог квалитета као што је наведено, не могу да врате или замене купљену робу или уопште не примају робу – ово је само су неке од потешкоћа са којима су се суочавали грађани који су куповали од црних продаваца.
– Купци се сусрећу и са овим проблемима код регистрованих продаваца, али могу да остваре своја права – објашњава Драгић. – Потрошачи који купују робу од трговаца који раде „на црно” то чине на сопствену одговорност јер се у тим случајевима не могу применити одредбе Закона о заштити потрошача. Продаја „црне“ робе мора се пријавити инспекцијским органима и поднети захтев за накнаду штете ако се може идентификовати особа која је продала робу. Међутим, ретко ко у томе учествује, већина људи одустаје.
НАЈМАЊЕ ПОПУЛАРАН ДОЛАР
Према подацима НБС, од укупно 22,2 милиона онлајн куповина у трећем кварталу ове године, 15,2 милиона је било у динарима, у вредности од 44,1 милијарду динара. У еврима је забележено 4,7 милиона куповине, чија је вредност била 215,8 милиона евра. Плаћање путем интернета у УСД износило је 1,9 милиона УСД, у вредности од 54,4 милиона УСД.
Продавци који обављају онлајн трговину, у складу са Законом о електронској трговини, дужни су да на видљивом и доступном месту јасно наведу назив фирме, адресу седишта, контакт податке, матични број и ПИБ број, као и детаљне податке о цени производа, укључујући трошкове отпреме и друге манипулације. Када онлајн продавац има све ове податке и ако су тачни, сматра се да послује легално. Приликом куповине, у том случају ће се примењивати одредбе Закона о заштити потрошача. Треба напоменути и да су активности „црних“ онлајн трговаца нанеле штету држави због неплаћених пореза, а истовремено представљају нелојалну конкуренцију за све оне који раде легално.
Comments are closed.