ДВЕ ТРЕЋИНЕ ПРИХОДА ОД НАКНАДА: Банкари продају све мање новца, све више зарађују од одржавања рачуна и провизија

БАНКЕ у Србији су 2023. године само од провизија за разне услуге и накнаде зарадиле 660 милиона евра, а у последње четири године скоро две милијарде евра! Ако се узме у обзир њихов укупан профит у прошлој години од милијарду евра, то значи да основна делатност банака више није кредитирање.

Питање је какав ће утицај имати ограничење максималне каматне стопе коју је објавила држава, ако банке, с обзиром на то да због тог лимита губе, могу лако да надокнаде повећањем камата. провизије и таксе, опет плаћене народу. У принципу – оно што не рачунају на захтев, рачунаће на захтев.

Адвокати Марија Радановић и Мирослав Живковић истакли су да је овакво понашање банака по питању провизија и накнада незаконито.

– Банке су пронашле рудник злата, али не копањем – рекао је Живковић. – Према званичном извештају Управе за привредну регистрацију (АПР), банке су у последњим финансијским извештајима за 2023. годину зарадиле 660 милиона евра, а говорим само о накнадама и провизијама. То није део редовне плате, већ је само део надокнаде трошкова. Подсетићу да је 2022. та добит била скоро 100 милиона евра мања. Дакле, то је просечан годишњи раст.

Како је за „Новости“ рекао Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива“, постало је јасно да последњих година главни посао банака није кредитирање већ продаја магле и провизија, а надуване накнаде су често виртуелне и немају реалну основу. у смислу да се кориснику заузврат пружа нека услуга.

– Ово је један од ретких бизниса где се људима нешто наплаћује, а не пружа им се услуга – истиче Гавриловић. – Овде је пример одржавање налога – како га одржавају, шта раде са њим? Када је у питању електронско банкарство, корисници користе своје телефоне, обављају све послове и на крају добијају наплату. Истовремено, смањују трошкове отпуштањем запослених. То је рај за банке.

Према његовим речима, ограничавање каматних стопа, које ће бити регулисано доношењем новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, неће имати много смисла без регулисања провизија и накнада, јер ту Банке највише зарађују. . Финансијски стручњак Владимир Васић рекао је да је основна делатност банака кредитирање.

– Уобичајена пракса је да банке око 80 одсто прихода остварују од камата, а 20 одсто по другом основу од провизија и накнада – наводи Васић. – Када је у питању одржавање рачуна, људи имају право да изаберу основни пакет који кошта 150 динара и садржи основне елементе које свака банка може да понуди.

Подсетимо, НБС је смањила тражњу банака, па су од 1. септембра 2022. до 1. септембра 2023. накнаде смањене за 30 одсто, што је поново на нивоу од 1. јануара 2023. 2021. године. уговор је раскинут да би ступио на снагу, банке су повећале ове накнаде.

Наводећи да су банке у протекле четири године по основу провизија и накнада зарадиле скоро две милијарде евра, адвокат Живковић је истакао да се то догодило управо у време када су се жалили и вршили притисак на Управни суд Врховног суда да промени став о ствар. Трошкови обраде кредита су до тог тренутка били повољни за људе јер се очекивало да ће банкарски систем пропасти. Живковић је рекао да поступање Европског суда правде, које су и наши судови дужни да поштују, показује да је такво понашање банака незаконито.

– И у најновијем случају, од 21. фебруара ове године, а то је случај из Бугарске, потврђена је досадашња пракса Европског суда правде – рекао је Живковић. – А то су услови у уговорима који се не преговарају и не могу се наметнути потрошачима, а неважећи су само зато што су у формалној форми, односно морају да их потпишу стране.

Иначе, мишљење Врховног касационог суда (ВС) од 2018. је да банке морају јасно и недвосмислено да наведу шта улази у трошкове кредита, што доводи до око 250.000 спорова са банкама због незаконитих трошкова обраде кредита. Како је подсетила адвокат Марија Радановић, 16. септембра навршава се три године од када је Врховни управни суд променио мишљење да банке више нису у обавези да образлажу своје трошкове и услове. Ова накнада се сматра неважећом ако је корисник кредита благовремено обавештен о висини накнаде. износ који мора да плати.

– Од тада смо почели да обраћамо више пажње на понуде и заправо смо доказали да су све мањкаве – рекао је Радановић. – Потписују се након уговора, значи не постоји предуговорни рок или нису ни потписани, односно нема доказа о испоруци или банка нема почетну понуду, а не може се извршити ни графичка провера.

Међутим, како је рекао, то није довољно да би многи судови пресудили у корист потрошача. Она је истакла да су изузеци у позитивном смислу за кориснике основни судови у Лозници и Шапцу и надлежни Виши суд у Шапцу, који се и даље придржава своје праксе од 5 до 6 година унапред да је банка дужна да оправда своје трошкове. а не да процењује трошкове из износа кредита.

Адвокат је истакао да не само да је било спора око накнада за обраду кредита, већ је било и многих других прекршаја приликом кредитирања, укључујући и погрешне обрачуне камата.

– Осигурање код Националне корпорације за осигурање кредита (НКОСК) је још једна незаконита пракса – каже Радановић. – Корисници стамбеног кредита морају да плате већи износ. Овде се банка обавезује да плати Националну корпорацију и онда тај трошак пребацује на корисника, иако се банка осигурава полисом осигурања кредита.