ЕЛЕКТРИЧНА ВОЗИЛА У АУТОМОБИЛАМА УЧЕ, ДИЗЕЛ И ДОДАТ ГАС: Зауставите „зелену агенду“ у производњи аутомобила

Власти БРИСЕЛА су рашчистиле сву бирократију за забрану возила са унутрашњим сагоревањем на улицама на пола века.

Законски оквир је готов, али ауто-индустрија још није, чак и почиње да се враћа тренд производње возила на бензин и дизел, чак и ако је укинут. Чинило се да је нафта победила у продужецима у мечу са „зеленом агендом“, популарном на Старом континенту.

Светска корпорација „Стелантис” недавно је саопштила да ће се 2026. године вратити производњи хибридног модела „фијат 500”, иако је престала да производи бензинске моторе и одабрала само електричне аутомобиле. Разлог је што продаја није задовољавајућа, али се електрични аутомобили веома споро прихватају, посебно у континенталној Европи. Други разлог је конкуренција, јер Кинези, упркос високим европским пореским стопама, ипак добијају више подстицаја.

Када се узме у обзир процењени век трајања модела аутомобила, јасно је да ће се „фица“ на бензински погон производити још најмање десет година. То значи да се, бар у том периоду, потражња за бензином неће смањити.

Ова вест иде против снажног тренда у европској ауто индустрији, која планира да брзо напусти бензинске и дизел моторе, а хибридна возила која раде делимично на струју, али и на бензин, уводе се само као привремено решење. Сада је јасно да ће ове транзиције трајати дуже него што се очекивало.

Други шок стигао је од немачког Фолксвагена, који је најавио да ће понудити модел „купра” са дизел мотором, који важи за најпрљавије гориво. И све то када сви аутомобили до 2050. године морају да буду електрични. Ова одлука гиганта из Волфсбурга, такође власника марке „Фијат”, делимично се може заснивати на трендовима и навикама потрошача у Немачкој.

Званични подаци Европског удружења произвођача возила (АЦЕА) из октобра 2024. године говоре да је продаја електричних возила у ЕУ пала до 4,9 одсто у поређењу са истим месецом прошле године. Проценат укупне продаје је још мањи и износи 13,2% свих продатих е-возила, ау октобру 2023. године та цифра износи 14%. Највећи пад продаје „чистих аутомобила“ забележен је у Немачкој, 26,6%! Више од четвртине.

Зато им је логично да не одустају од дизела, чија продаја опада широм ЕУ.

Док продаја електричних возила у Немачкој опада, продаја бензинских возила порасла је за 3,7%, према АЦЕА-и.

– Традиционална горива као што су бензин, гориво се дефинитивно не предају – каже за „Новости“ Петар Живковић, генерални секретар Удружења аутомобилских новинара Србије.

– Тачно је да су велики произвођачи уложили много новца у комплетну електрификацију четвороточкаша, али тржиште, односно продајни резултати, нису донели очекиване резултате. Чврсто верујем да ће до 2050. године бити постављена возила која у потпуности или делимично користе фосилна горива, али то ће се догодити много касније него што се очекивало.

Према речима нашег саговорника, блиска будућност у аутомобилској индустрији биће класични хибридни аутомобили, односно аутомобили чије се батерије пуне вожњом и кочењем, а користе и бензин.

– Плуг-ин хибриди, који могу да допуне батерију из спољног извора, прескупи су и неконкурентни – тврди Живковић.

– Сви најскупљи, најјефтинији и изузетно квалитетни електрични аутомобили долазе из Кине, због чега је још већа главобоља Европљана што купцима не могу да понуде прихватљивију цену. Зато верујем да ће потражња за аутомобилима на бензин и дизел наставити да се производи и користи још много година.

Стратешко планирање у аутомобилској индустрији такође доводи до прерасподеле тржишних удела. Тако румунска „дачија” која припада „рено групи” постаје најпродаванији производ, јер цена новог модела може бити 20.000 УСД јефтинија од братских модела са истим мотором. Једна важна ствар која дефинише европске купце је цена одржавања, која постаје све скупља чак и за богате Европљане.

Све ово је довело европску ауто-индустрију у велику кризу. Лоша стратешка одлука да се брзо пређе на искључиво електрична возила створила је велику кризу. Готово да не прође дан без најава отпуштања хиљада радника најпознатијих гиганата. Радници ће платити цену лоших одлука и лоших планова.

Да ли је и напуштање нафте политички мотивисано? Можда зато што скоро половину европских потреба за горивом покрива Руска Федерација. Жеља да се кроз ову транзицију геополитички ривал остави без прихода, али је потребно много боље планирање, јер су се бирократске одлуке пребациле на аутомобиле. Због тога су европски произвођачи принуђени да се врате старијим, прљавијим моделима.