И РЕЦЕПТИ ЗА „ЧИШЋЕЊЕ“ КОЛАЧА СА КАРТИЦЕ: Празнична поклон грозница је идеална прилика за преваранте

ПРАЗНИЧКЕ преваре на интернету, преко друштвених мрежа, мејлова и смс порука постају све софистицираније и корисници би требало да буду веома опрезни при уносу својих података, упозоравају стручњаци.

Нова година се ближи, ово није само време за мађионичарске трикове и прославе већ и идеална прилика да преваранти искористе грозницу за поклоне и добре понуде. Сајбер криминалци постају све креативнији у овоме, а међу тренутним преварама у различитим регионима су одређени мамци који се користе као што су рецепти за празнично печење, бесплатни мобилни подаци, плаћања у име владиних агенција, наградне игре луксузних аутомобила, лажне интернет продавнице изгледа да су легитимне веб странице.

Прошле године, током новогодишњих празника, Срби су масовно постали мета превараната користећи СМС поруке, „Вотсап” и сличне апликације. Поруке обавештавају кориснике да је испорука њихове пошиљке паузирана због нетачних информација или додатних накнада. Текст је садржао злонамерне везе које воде до лажних страница за унос личних података, кућних адреса и информација о платним картицама. Члан сајбер тима „Сајбер херој” Марко Гордић рекао је да је празнична сезона време када многи шаљу поклоне, купују онлајн и често су под стресом због многих обавеза.

– У овој животној гужви људи лако игноришу знаке преваре – истакао је Гордић. – Позивамо све да буду изузетно опрезни приликом уноса података на Интернет. Зауставимо се на тренутак, размислимо и проценимо ко би заправо могао бити на другој страни. Како се приближавају новогодишњи и божићни празници, саветујемо вам да будете изузетно опрезни како бисте избегли потенцијалне преваре и заштитили своје податке.

Слично упозорење стиже и од Олге Свистунове, вишег аналитичара веб садржаја у „Касперском“, која истиче да су празници време радости и даривања, али корисници морају да воде рачуна да преварантима ненамерно не дају алате за даљу експлоатацију. Презиме.

– Празничне преваре нису нова појава, али су еволуирале и постале софистицираније користећи регионалну традицију и технологију – каже Свистунова. – Ужурбаност фестивала чини људе подложнијим преварама, губе фокус, нестрпљиви су да искористе попусте или верују у промоције које одговарају празничној атмосфери. Сајбер криминалци не краду само новац, они такође граде огромне базе података личних података како би подстакли будућу превару.

Стручњаци за сајбер безбедност у компанији Касперски идентификовали су бројне истакнуте преваре усмерене на потрошаче у различитим регионима и језицима. Лажне онлајн продавнице опонашају изглед и функционалност легитимних сајтова за куповину, нудећи сезонске производе попут украса, поклона, па чак и божићних јелки по великим снижењима. Ови сајтови прилагођавају језик и валуту географској локацији корисника, користећи податке из претраживача. Жртве често долазе до ових продавница путем линкова из огласа или искачућих прозора. Циљ ових веб страница је крађа новца. Такве преваре су често кратког века јер их легитимни продавци брзо пријаве.

Превара која искоришћава привлачност бесплатних услуга, тврдећи да нуди бесплатан мобилни интернет који важи за све главне оператере. Да би га примила, жртва мора да подели рекламну везу са 10 до 15 контаката преко апликације „Вотсап“, која експоненцијално проширује превару. Када се поделе, од жртава се тражи да унесу своје личне податке – име, број телефона и е-маил. Прикупљени подаци се затим продају на мрачном вебу или користе за друге лажне активности. У неким случајевима, жртве несвесно преузимају малвер који компромитује њихове уређаје, што доводи до даље злоупотребе.

Корисници у Бразилу доживљавају превару која почиње наизглед безазленом е-поштом која рекламира рецепте за печење за празнике. Жртве се подстичу да плате малу накнаду за добијање рецепта. Када се уплата изврши, подаци о кредитној картици жртве су украдени. У Индонезији су преваранти покренули лажне наградне игре нудећи корисницима шансу да освоје луксузни спортски аутомобил. Е-пошта се често користи за привлачење жртава. Да би добили награду, од њих се тражи да доставе личне податке као што су пуно име, број телефона и адреса. Иако аутомобил никада није стигао до њих, украдени подаци су коришћени за крађу идентитета, пхисхинг нападе или продати на црном тржишту за друге лажне активности.