Култивација чаја постала је модерно пословање: Српски народ све више дисконтирају поврће и траву у води, а произвођачи закупни озбиљан новац!

Све већи камате за природне начине очувања здравља покреће глобално тржиште биљних производа.

Према Гранд Виев Истраживању, глобалним биљним додацима, укључујући биљке и екстракти, у вредности од око 151 милијарде долара до 2021. године. Година и очекује се да ће у просеку расти за 9,1% до 2030. године.

Оптимистичнија предвиђања потичу из Извор МАНАФН / ЕИН-а, процењује се да ће тржиште повећати за 25,6 милијарди долара (2024) на 38,1 милијарди УСД, са ЦАГР са 4,5% менафн. Овај раст важних мера потрошача суочава се са здрављем: чајеви претражују функционалне користи као што су антиоксиданти, детоксикације, имунолошка подршка, али такође имају креативне формате као што су чаја за пиће (РТД), органски и високи и високи и високи и високи и високи и високи начин.

Тренд у Србији

У Србији је тренд сличан, али са наглашеним локалним ликовима. Подаци о српској соби показују да све мање и мање произвођача се окрећу локацији домаћих чајева и усева на тржишту, често наглашавају порекло биљака и традиционалне методе обраде (извор). Потрошачи Србије све више одабиру производа који знају да долазе из локалних колекционара или органских произвођача, а ова метода доноси свест вредности и безбедносне свести.

Поред чаја, биљке постају све више присутније у апотекама и продавницама здраве хране. Они су реалнији да се користе, посебно за млађу генерацију, често бирају тренутне решења, док стара популација остаје лојална традиционалном кувању. Комбинација ова два производа – чаја и капи – омогућава произвођачима да укључе различите тржишне сегменте.

Дигитализација биљних производа

Други тренд који је јасно примећен је дигитализација продаје. Према Ниелсениковом извештају, Е -Цоммерце у сегменту природног производа је забиљежио два -дигит раст у последње три године, јер купци све више желе да произведу наруџбине директно од произвођача. Овај тренд не занемарује Србију: број домаћих произвођача са њиховом интернет продавницом значајно се повећава, што је потврђено информацијама које је на мрежи продаја у Србији повећала за 35% до 2023. године.

Посебно је занимљиво је комбинована снага између локалног идентитета и глобалних трендова. Потрошачи су спремни да плате више новца за производе који су јасно означени у води, ручној или органским заштити. Отвара простор за мале произвођаче да не позиционирају не само на домаћем тржишту, већ и у извозу – посебно за тржиште ЕУ, где је потражња за производима „заснована на причи“.

(Курир)

Видео бонус:

Шампиони у фокусу: Хаџи Пурићи и 300 шампиона знања