МАЛИ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА: Ваш буџет је ваша одговорност

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали упитао је данас око 70 председника и представника општина у Србији за већу финансијску одговорност када је у питању коришћење средстава из локалних политика банака, као и већу посвећеност осмишљавању пројеката. које имају користи за све грађане које подржава Европска унија.

Министар је на скупу „Значај финансијске подршке Европске уније и рационално трошење средстава“, одржаном у Министарству финансија, истакао да је ова тема од посебног значаја за локални и републички ниво власти.

Мали сматра да локална самоуправа мора стратешки да промени начин размишљања и да се убудуће више ослања на сопствене капацитете него на државни буџет. Мали је навео да су локални буџети у надлежности локалних самоуправа и да треба реално планирати буџетске приходе и расходе. Он је истакао да је одговорност у јавној потрошњи и одговорност према људима и њиховом трошењу новца.

„Локална власт, овде има око 70 људи, све више зависи од централне власти. Сваке године очекујете буџетску резерву. То је постао пропис и сви се надају да ће држава крајем године наћи део новца, издвојити га и поделити локалним властима“, рекао је министар. Он је подсетио да тренутно република финансира низ локалних пројеката, као што су изградња канализационе мреже, постројења за пречишћавање воде, па чак и неких локалних путева.

Он је најавио да ће до краја јануара Министарство финансија анализирати буџет сваке локалне самоуправе, односно видети да ли се буџет припрема по инструкцијама Министарства финансија или не.

Мали сматра да је стабилност локалних буџета важна јер утиче на економску стабилност целе земље.

Према његовим речима, треба размишљати и о алтернативним изворима финансирања који су важни за наше грађане, а као један од тих начина навео је и издавање муниципалних обвезница.

„Сада смо дошли до тачке у којој локалне самоуправе морају у потпуности да промене начин на који размишљају, раде и финансирају пројекте. Требало би да размишљају о новим муниципалним обвезницама, о томе како да, како се приближавамо и приближавамо европској агенди, да аплицирају за субвенције или друге фондове које обезбеђује ЕУ“, рекао је он и додао да има позитивне локалне примере. владе су користиле фондове ЕУ.

Министар је указао и на потребу да се средствима ЕУ поступа законито и у складу са прописима.

„Председник Вучић се изјаснио о борби против корупције и желим да вас упозорим да на ово питање обратите посебну пажњу приликом коришћења грантова ЕУ. Имали смо низ тужби и судских одлука везаних за неколико претходних пројеката. Зато си овде. Да бисте видели како се пријавити за грантове ЕУ, сазнајте шта се нуди, како се пријавити и искористити могућности. „Посебно је важно ако желимо да имамо нулту толеранцију према корупцији, да избегнемо злоупотребе у коришћењу тих средстава, да радимо свој посао и да се представимо као озбиљна држава“, рекао је Мали, кандидат за пуноправно чланство ЕУ”. .

Он је додао да наша земља пролази кроз изазовна времена, али и поред тога треба размишљати унапред и бити одговорни према нашим људима и локалним заједницама.

„Имате одговорност према људима који живе у вашој локалној заједници. Морате идентификовати приоритете везане за њихов свакодневни живот и пронаћи начине да то решите“, рекао је он.

Када је реч о приступању ЕУ, министар је истакао да Србија има амбициозан план да до краја 2026. године у потпуности испоштује законе и прописе ЕУ.

„Посвећени смо економском расту и европским интеграцијама. Чули сте председника Вучића, оно што треба да урадимо у наредне две године је „реформска агенда” или „агенда раста у споразуму са ЕУ”. Биће нам потребно до краја 2026. године да у потпуности ускладимо наше законе и прописе са законима и прописима ЕУ. То није циљ за 20 година, већ за две године“, истакао је он.

Мали је подсетио да је ЕУ највећи капитални донатор нашој земљи и да је од 2001. године до сада Србија од пореских обвезника ЕУ добила више од четири милијарде евра средстава за различите пројекте, углавном за пројекте на локалном нивоу.

Министар је навео и домаћу економску ситуацију, истакавши да је наша привреда тренутно друга најбрже растућа привреда у Европи и оценио их као одличне резултате.

„Успели смо после много година тешке финансијске консолидације и упркос изазовима, рату у Украјини и корона вирусу и свим могућим проблемима глобалне економије да одржимо темпо ове високе стопе раста. Имамо стопе незапослености које никада нису биле ниже, стопе запослености су веће и нисмо зауставили ниједно улагање, боримо се за сваки километар аутопута, пруге, школе и болнице нове“, рекао је он и истакао да је најважније да се макроекономски стабилност је очувана.

Министар је рекао да је однос јавног дуга и БДП-а тренутно између 44 и 45 одсто БДП-а, док је просек у еврозони 89 одсто. Србија је први пут у својој историји постигла инвестициони кредитни рејтинг и све су то предуслови за даљи раст, напредак земље на путу ка ЕУ и побољшању квалитета живота људи.

Представници локалних власти имаће прилику да разговарају о најчешћим неправилностима у децентрализованом управљању фондовима ЕУ и како их избећи у будућности. Поред тога, имаће прилику да изнесу своје предлоге и предлоге за унапређење начина финансијске сарадње са ЕУ.