МИЛАН ВИЋЕНТИЋ, АЛТА БАНКА, У МЕЂУНАРОДНОМ САВЕТУ: Брзина трансформације у дигиталном добу постаје мерило пословног успеха

Милан Вићентић, члан Извршног одбора АЛТА банке, током радионице „Тржишта и комуникације – Бити транспарентан у непрозирном свету“ одржане у Вашингтону на трећој годишњој конференцији трансатлантског руководства Мреже.

У друштву искусних међународних стручњака за медијска и политичка питања, као и америчког амбасадора Џона Крега, Вићентић је објаснио да је узрок томе у активностима повезаних банака које су повезане са јасним правилима финансијског регулатора. и додатно на основу поверења које корисници показују према банкама, деле са њима ваше личне и личне или корпоративне финансијске информације.

С друге стране, традиционални медији би могли да имају веома важан савез са банкама за повећање финансијске писмености људи и едукацију о управљању личним финансијама, као иу борби против свеприсутних превара у дигиталном добу. свет.

Једнодневна конференција, одржана у Националном прес клубу, имала је за циљ да анализира тренутну ситуацију и однос бизниса и медија у контексту растуће потражње за транспарентношћу. Слобода штампе, подршка бизнису као и заштита интереса друштва, постаје императив данашњих медија. Медији, укључујући платформе на којима корисници креирају садржај, данас су кључни савезници и покретачи пословања.

– Сада је дошло до промене медијског пејзажа, од традиционалних медија какве познајемо до друштвених мрежа и нових типова медија, где данас свако од нас може постати и опонашати се на челу личног комуникационог канала, попут подкаста или дистрибуције одређених информације. Истовремено, на банкарским и финансијским тржиштима се дешавају значајне промене, које се посебно убрзавају након финансијске кризе 2008. године, са брзим развојем финтецх-а, необанка и тренутног тржишта криптовалута. Транспарентност је у овом сегменту кључна, али сама транспарентност без одговорности, у било којој индустрији, сама по себи не чини разлику. Свака индустрија мора да успостави механизме и стандарде, како екстерне тако и интерне комуникације, како би била потпуно транспарентна и способна да одговори на одређене изазове, а да пословање буде одрживо – објашњава Вићентић преферира.

Поводом строгих стандарда који се помињу у комуникацији, Вићентић истиче да су, поред банака, можда и фармацеутске компаније слично уређене у погледу специфичности и осетљивости комуникације са медијима. Свакако, и ове индустрије се мењају у складу са потребама тржишта, дигитализацијом и потребама корисника, јер је успех пословања одређен брзином трансформације, а не нужно њеним размерама.

Транспарентност је важан принцип у односу између организације и њених екстерних корисника, као и између запослених у самој банци.

– Као АЛТА банка, трудимо се да своје запослене обавестимо о релевантним вестима и догађајима пре објављивања вести у медијима, јер ће на тај начин сваки од наших запослених постати најбољи амбасадор идеја и вредности које желимо да промовишемо – рекао је Вићентић.

– Из перспективе банкарског пословања, данашњи сет правила и прописа усклађен је и заснован на ЕСГ стандардима, укључујући еколошке, друштвене и управљачке компоненте, што банкарство чини важним фактором у овом ланцу. Банке имају улогу у промовисању финансирања компанија са „зеленом агендом“, од смањења емисија ЦО2, до одговорног пословања, уз поштовање индивидуалних и културних разлика запослених, као и свих економских и друштвених фактора. етичка питања – додао је Вићентић.

Истичући потребу да се одржи баланс између принципа банкарске тајне и транспарентности, Вићентић је навео пример промовисања пуне транспарентности, као што је у случају Банца Етица у Италији, компанија објавила податке о својим кредитним клијентима како би показала да испуњава највише стандарде са одрживим и етичким пословним аранжманима и стандардима одабира. Ту је и питање поштовања строгих правила ГДПР-а, што значи да банка мора наравно имати писмену сагласност свих клијената пре објављивања. Постављају се и питања о способности већих банака и система да ураде нешто слично, као и о жељама и одлукама клијената да ли желе да те податке поделе јавно или не.

Вићентић је закључио да банке не смеју бити пасивне у комуникацији у доба дигиталне комуникације и медија.

– Зато што и традиционални медији и друштвене мреже нуде огромну количину информација, вести и приступа јавности, а ако ми, као банке, не испричамо причу на ажуран и транспарентан начин, испричаће нам је неко други, а не нужно на објективан и професионалан начин – закључио је представник АЛТА банке у Вашингтону.