НАЈВЕЋИ УВОЗ КРОМПИРА ИКАД: Руско и белоруско поврће преплавило наше пијаце и продавнице

Србија НИКАД неће увести више кромпира него ове године.

Ова година ће бити рекордна по увозу, о чему говори податак да је до сада увезено 48.000 тона кртола, углавном из Белорусије и Русије, где је овогодишња берба толико одлична да ове земље имају највећу количину. вишак који морају да извезу да би пропао.

У домаћим продавницама се сада налази домаћи, али више увозни кромпир, који се у великом броју случајева продаје са ознакама порекла са домаћих плантажа, за које произвођачи и дистрибутери тврде да су „Новости“. Велепродајне цене се крећу од 50 до 60 динара, док се у малопродаји килограм кромпира плаћа и до 110 динара.

– Србија, која важи за пољопривредну земљу, налази се на листи највећих увозника кромпира, али има и друге пољопривредне културе попут лука, који је ове сезоне увезао 38.000 тона, и парадајза, на пример, 25.000 тона. Влада мора хитно да заштити произвођаче кромпира од увоза кромпира по дампинг ценама (испод цене). Ако се проблем производње у нашој земљи не решава системски, увозићемо сваке године све веће количине кромпира – упозорава Ратко Вукићевић из Гуче, један од највећих произвођача кромпира у Србији.

Тренутна цена коју домаћи увозници плаћају за килограм кромпира креће се од 15 до 20 центи, а исту продају на велико за 60 центи, док у малопродаји овај кртол продају чак 110 динара. Многи виде да овај начин обрачуна има могућност да остваре профит, па се одлучују да увезу веће количине овог поврћа. Камиони транспортних компанија које извозе разноврсну робу у Белорусију или Русију увек доносе пун кромпир. Тај кромпир се затим препакује и пласира на домаћем тржишту, углавном уз тврдњу да је кромпир наводно произведен у Србији.

– Руси су чак нудили и кромпир за 8 центи само за продају у рекордним количинама – рекао нам је Вукићевић.

– С друге стране, код нас су усеви пропали због велике суше. У ненаводњаваним системима, који заузимају око 95 одсто површине кромпира, приноси су око 20 тона по хектару, док су у Војводини, где је наводњавање доступно, приноси веома добри. Укупна годишња производња у Србији је између 500.000 и 700.000 тона, што је недовољно за потребе домаћег тржишта. Међутим, то не оправдава агенте који систематски уништавају домаће произвођаче неконтролисаним увозом.

Србија ће, према проценама стручњака, ове године за увозни кромпир морати да плати око 20 милиона евра. Стручњаци кажу да је комерцијална производња кромпира у Србији пала на низак ниво, а да су прогнозе за будућност још горе. Велики проблем несташице семена постоји и у Холандији, Француској и Белгији, где се највише увози семенски кромпир.

За увоз елитног и другог квалитетног семена кромпира држава годишње издваја више од три милиона евра, јер у нашој земљи не постоји агенција која управља таквом производњом. Највише су због увоза семена са поља наших произвођача нестале домаће сорте кромпира – Јелица, Драгачевка и Универзал, па се данас у продавницама или на пијаци прича о ивањичком или драгачевском кромпиру. потопљен у воду. . Може се само рећи да је на територији Ивањице и Драгачева расло холандско или, у мањој мери, немачко семе, али то уопште није био домаћи кромпир.

Раније су површине на којима се кромпир узгајао у Србији износиле 90.000 хектара, а данас се гаје на површини од око 45.000 хектара, односно половина.

Оно што је извесно јесте да ове године домаћи кромпирари неће имати потешкоћа у аранжирању, ове године кромпир неће бити бачен, нити ће се бацати као што је то био случај раније.

Произвођачи у западној Србији су нам рекли да нису задовољни продуктивношћу, али су задовољни локацијом. Велики део њих у околини Драгачева и Чачана испоручује кромпир на чувену чачанску „Чипсару“, други, опет, углавном Ивањичани, доносе кромпир на пијацу у Квантачу и, колико год да се пречишћавају, још нам кажу, одмах ће их продати.

– Ове године је доста суво време, није погодно за узгој кромпира. Био сам веома изненађен када сам почео да берем кртоле, производња је достигла 30 тона, цена је такође била задовољавајућа. Није лепо да се обогатимо, али је довољно да живимо – рекао нам је Радован Сенић, произвођач у чачанском крају. – Највећи проблем ми је где да нађем рударе, јер нико неће радити. Једва сам затекао Роме и Румуне да скупљају мој кромпир.

Један плод је тежак 1,6 кг

НА недавно одржаном такмичењу „Ивањички дани кромпира“, по одлуци жирија, носилац титуле за највећи овогодишњи принос био је Томислав Јовановић из Чепова. Он производи пет вагона по јутру и узгаја углавном сорте Мемфис и Аризона. За највећу кртолу од 1,6 кг награду је добио Мирослав Радојичић из Катића. Мислим да није реткост.