НИЈЕ ДОВОЉНО ЗДРАВЕ ХРАНА НА ПОЛИЦАМА: Органска пољопривреда у Србији на 29.000 хектара, 90% хране без хемикалија се извози
ОД 2020. године до сада површина органске производње у нашој земљи повећана је са 20.000 на 29.000 хектара, од чега је у Војводини 9.000 хектара, што је још увек недовољно с обзиром на потенцијал и све већу потражњу за органским адитивима .
Ово је представила Сњежана Митровић из удружења „Терас“, које је ове недеље заједно са Еколошким покретом Врбаса (ЕПВ) организовало панел дискусију „Значај одрживе производње са аспекта климатских промена и зелене економије“ у оквиру 20. „Биофест”, међународни фестивал органских производа у Суботици.
Она је навела да се до 90 одсто органске хране, коју у Србији производи око 600 пољопривредника и предузетника, извози у земље ЕУ, док се код нас на рафовима углавном увози „здрава храна”, често маскирана као „домаћа храна”. ”.
Према речима Ратка Ђурђевца, председника ЕПВ, учесници радионице су посетиоцима „Биофеста“, међу којима су и чланице удружења „Жене села Врњачка Бања“, дали много корисних савета за организовање одрживе производње у тешким финансијским и тржишним условима, неповољним падавинама. дистрибуција и врући периоди постали су уобичајена појава последњих година.
– Веома је тешко добити производе богатог нутритивног састава из све мршавије земље, јер видимо озбиљан пад хумуса на пољима – истакла је др Јордана Нинков, консултант Института за хортикултуру и воћарство и повртарство у Новом. Сад.
Циљ је циљање на младе људе
Добитници награда „Биолошки производи” и „Биолошки произвођач године” – Татјана Аврамов из Бечеја и Карољ Фекете из Новог Кнежевца истакли су да наше тржиште није довољно развијено за изградњу бренда органских производа. Сњежана Митровић каже да је циљ „циљање на младе, повезивањем потрошача и произвођача органских производа путем друштвених мрежа и модерне технологије“.
Ово решење предложио је агроном Флоријан Фаркаш из Бајмока, познати заговорник такозване регенеративне пољопривреде, која елиминише физичко и хемијско „нарушавање“ ораница, орањем, пестицидима и вештачким ђубривима.
– Овај старински начин узгоја, директна сетва, не захтева орање, чува хумус, а њиве дуже задржавају влагу и отпорније су на сушу, па су због свега тога погодније за органску производњу – рекао је Фаркаш.
Comments are closed.