ПРАЗНЕ ОНЛИНЕ ПОКЛОН КАРТИЦЕ: Упркос многим заштитама, злоупотреба се и даље крије иза куповине на мрежи.

Данас се СВЕ може наручити „онлине“, од патика до кућних љубимаца. Брзи развој е-трговине и дигиталних платформи довео је до тога да онлајн плаћања постају популарна међу великим бројем наших грађана. Иако су предности овог начина плаћања очигледне – брзина, погодност и „шопинг из фотеље“, многи се и даље питају колико су безбедни њихови подаци када обављају картичне трансакције „онлине“.

У Народној банци Србије за „Новости“ кажу да безбедна куповина на интернету, пре свега, подразумева одговорно понашање корисника платних картица:

– Игре са лажним наградама се често дешавају на друштвеним мрежама, СМС порукама, мејловима, у којима се корисници награђују различитим новчаним износима, иза којих се крије злоупотреба платних картица уколико се дају подаци о тој картици.

Корисници морају да знају да се било какве промоције и друге погодности не организују на друштвеним мрежама већ их нуде банке или познати трговци и увек се плаћају на стандардан начин. Од корисника никада неће бити затражено да унесу или дају податке о платној картици да би добили бенефицију, посебно не преко друштвених медија. Захтев да се унесе ПИН директно указује на могућност злоупотребе података. Такође вам препоручујемо да не шаљете копије платних картица или других докумената путем е-поште, у сандучиће друштвених мрежа и слично. Банке никада не траже слање или промену података путем е-поште или текстуалне поруке, потврђивање лозинки, плаћање итд.

НБС случајеве преваре одмах по регистрацији пријављује Посебном одељењу Вишег тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала и Министарству унутрашњих послова – Одељењу за сузбијање високотехнолошког криминала:

– У случају да корисник посумња да му је картица компромитована приликом куповине путем интернета, корисник мора одмах контактирати своју банку и блокирати картицу или блокирати картицу путем апликације за електронско или мобилно банкарство. Након што корисник обавести банку о злоупотреби, ризик извршења трансакције наставља да се преноси на банку која је издала инструмент плаћања. Грађани треба да покажу одговорност и одговарајући ниво бриге тако што не излажу своје податке лажним сајтовима, имејловима или анкетама. У случају да корисник платног сервиса покаже крајњу непажњу, мораће да сноси све трошкове, односно губитке који настану у обављању неодобрених платних трансакција.

НБС каже да је увек безбедније ограничити количину новца коју корисници имају на располагању приликом куповине путем интернета. Један од начина на који многе банке нуде је картица посебно за куповину на Интернету. И да ли су банке у Србији законски обавезне да клијентима надокнаде штету у случају преваре у онлајн плаћању, НБС је саопштила:

– У случају губитка или крађе платне картице, као и у случају злоупотребе картице, односно података о картици, извршена је јасна подела ризика. Ова подела покреће правне претпоставке одговорности које се могу побити. Дакле, успостављено је основно правило по коме је ризик подељен тако да корисник сноси губитак до 3.000 динара, а све изнад тог износа сноси банка. Уколико банка има доказ да је корисник поступио на превару или да је био озбиљно немаран у заштити сигурносних елемената картице, остављајући за собом лозинку или пин код, банка ће сносити губитак. Дакле, преузимање одговорности лежи на банци, али банка може доказати (чак и индиректно) да се корисник није придржавао ових обавеза, што доводи до злоупотребе картице. Уколико банка то докаже, корисник мора сносити све губитке. А, ако се утврди да корисник није починио превару и да је био крајње неопрезан, банка је дужна да врати новац на рачун корисника.

НБС истиче да треба куповати само на провереним веб локацијама и са проверених уређаја:

– Адреса веб локације која садржи образац за унос података о картици мора да почиње са „хттпс“ и не треба да уносите податке ако је икона катанца истакнута црвеном бојом или ако претраживач даје упозорење да сертификат није присутан. Увек треба да проверите да ли је регистровани продавац или продавац који послује у сивој зони. Купци би требало да буду опрезни према продавцима са новим продавницама на мрежи, без рецензија других купаца или продају производа по необично ниским ценама. Подаци о продавцу могу се проверити и на сајту Управе за регистрацију предузећа.