Преживљава у домаћим сортима који се користе за наглашавање употребе: аутохтоне врсте коначног процеса дуга природне селекције у различитим временским условима.

On сеп 24, 2025

Погрешне климатске промене, присутне током последњих десет година створиле су највећу осетљиву пољопривредну грану, јер постоје светло зима, април, олује које долазе са градом и сушом. Решавање овог глобалног проблема је дуго-призорење дуготрајног и треба их озбиљно приступити, побољшати и навести вино и култивисати у нашој земљи.

Преживљава у домаћим сортима који се користе за наглашавање употребе: аутохтоне врсте коначног процеса дуга природне селекције у различитим временским условима.

Др Славица Тодић, редовни професор у одељењу за витице у Београду, указује да се Србија више од глобалног просека. Процјењује се да је повећање глобалне просечне температуре 1,1 степени Целзијуса, а то је 1,8, односно 2,6 степени Целзијуса, током лета, утицало на повећање суше, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава, поплава То чини производњу винограда ризичнија и рањивији.

– Током периода суше, повезане са високим температурама, што доводи до пореског режима у виноградима и често снажан дефицит воде, који утиче на мотивацију физиолошких и биохемијских процеса у квалитету грожђа – објашњавајући др Тодића. – У већини винских подручја, повећање температуре је доспео доспеће појединачних сорти у најтоплијем периоду године, узрокујући хемијски састав грожђа и коначно, осећај сензорног и винског стила, који се потрошачи користе за навикавање. Вино има све веће садржај алкохола, проблеми са ферментацијским проблемима, киселине су све теже да сачувају и све више нескладне између доспећа технологије, ароматичног и фенолног фенолног и фенолног и фенолног и фенолног, ароматично и фенолног и фенолног и фенолног и фенолног и фенолног и фенолног и фенолног и фенолног и фенолног.

* До 10.000, нема депозита!
Бонус задовољава 3 уговора – Снимање гледишта среће, изгубивши до 300% бонуса и играње до 5 дана бесплатно! *

Узгред, винова лоза, медитерански стабло, прилагођена врућим и сувим условима, али се мења режим падавина, као и све више и суве и више и више температура, доносећи дрво у стање физиолошке напетости. Ове последице су присутне у свим сортима.

– Због рочности скраћенице грожђа и све више раније бербе, предности су сорте касне зрелости, као што су Процупац и Цабер Совињон. Када је у питању заштита од мраза на крају пролећа, сорте које су покренуле вегетацију у пролећу биле су предности везане за оне који су претходно развили Ластара, попут Шардоне и Мерла – рекавши „вести“ интервјуа.

Такође је додао да све винске земље раде на развојним стратегијама, укључујући скуп мера за минимизирање последица и прилагођавају се климатским променама. Они укључују мере које се односе на одржавање повећања и тла, употребе заштите од зрачења УВ зрачења, уводећи системе за наводњавање да би се смањили ризик од краја пролећа.

– Други сет мера односи се на амандман биљних материјала и основа је дуготрајне стратегије прилагођавања климатских промена, јер је еколошки прихватљива и не повећава цене производње. С тим у вези, приоритет је о копијама и врстама више зависних супстанци и отпорности на лекове – објашњавање професора Одељења за пољопривреду.

Очигледно је да ће климатске промене утицати и на промене у аранжману у жалбама, где се традиционално развија одређена врста. Данас, након десет-иеар тестова, у Бордеау су уведене четири црне и локалне сорте, која је добро доказана у суши и растућим температурама. У становишту могу данас да замене део.

Невидљиво на мапу Светог вина

Србија има мало винограда. Стварне површине се култивишу и роде од 8.000 на 10.000 модела. С друге стране, сваке године је постављено само око 500 хектара, под планираном мотивацијом, предвиђено за развој грожђа у Србији од 2022. године.

– Ми смо мала винска земља, на невидљивим виноградима на светској мапи вина. Једини начин да привучете пажњу на себе је да произведете истинска вина, од родних српских сорти и локалних сорти типичне за ову климу. Ово би требало да буде упућено и када је у питању постављање нових винограда у питању – рекао је др Славица Тодић.

– Све европске земље расту вино да траже рјешења у аутохтоним и старим локалним сортима, последњи природни поступак дуга у различитим климатским условима, прилагођен као такав преживели до сада. Стога је наша притискачка супстанца, где је порасла у средини -Октобера, је низ винограда изграђених – рекавши да би станари требали бити озбиљно реализовани, рекавши да је исти виноград претрпео све изазове у наредних 40 година.

Аутентичност подручја је изгубљена

У Србији, као и у већини других земаља, међународне сорте, попут Мерла, Цаберне Совињон, континуирано развиле у Хуонговој победи, тако да се разноликост проширила и на подручје које није традиционално развијено. Међутим, занимљиво је да само 16 вина доминира цео свет који чини више од 50% укупне површине под лозом. Др Тодић верује да је таква ситуација утицала на губитак аутентичности великог броја винских подручја.

И да понуди адаптивну меру или решење за прилагођавање климатским промјенама и предложеној пракси, то мора бити резултат студије, а научни ефекти потврђени имплементацијом у великом броју производње и услова животне средине. Ово истраживање је да се наши дијаломери речено, спроведено кроз истраживачке пројекте. Имају мултидисциплинарни приступ и имплементирају их професионалне од одговарајућих научних организација. Држава би требала да схвати важност и улагања у такво истраживање. Само тако озбиљан приступ може дати дуготрајне резултате. Следећи корак је да ове мере и препоруке буду доступне произвођачима.