РУМУНИ САД КУПУЈУ У НАШОЈ РАДЊИ: Многи комшије прелазе границу да купују код нас
СВЕ за шта су наши људи долазили у Румунију да купују, сада доводи држављане Румуније у наше продавнице и пијаце.
Цене европских производа, а не европски животни стандард, задржавају просечног Румуна више од десет година да купује храну, козметику и кућну хемију у пограничним местима у Србији, који су упола јефтинији у односу на њихово тржиште.
На ту промену тражње није утицало ни то што је летос минимална зарада у тој земљи повећана на 517 евра.
Викендом и пијачним данима све вршачке радње пуне су муштеријама из земље.
Дошло је највише становника у местима удаљеним до 50 км од тог града. Уз помоћ Дигитрона и „Гугл преводиоца” пажљиво процењују сваки производ и купују буквално све – од намирница и кућне хемије до ситног грађевинског материјала и намештаја.
– Вршац је удаљен тридесетак километара од Дете и има много добро опремљених супермаркета и пијаца. Већ знамо где и шта је јефтиније, па одређене производе купујемо у различитим продавницама. Користи нам и да долазимо неколико пута месечно да купимо велике количине за потребе наше породице, јер су овде цене неупоредиво ниже. Осим тога, ослобођени смо ПДВ-а на сву робу коју износимо из Србије, ако је вредност већа од 100 евра – каже нам Лавинђел из Дете, првог већег града на путу између Вршца и Темишвара.

Велика разлика у цени „отворила“ је врата дилерима, који готово свакодневно путују путничким аутомобилом по робу. Они су доступни само у мери у којој им је дозвољено да се без царине пренесу преко граница. Брашно, шећер, јаја, кромпир, лук, јабуке, јужно воће, плус детерџент за веш, омекшивач, течност за прање судова, шампон, дезодоранс – све ово се може користити у пртљажнику њиховог аутомобила.
– Једино што нормални путници не смеју да изнесу или уђу у Србију је месо и месне прерађевине које нису термички обрађене, а све због мера безбедности уведених 2018. године због појаве афричке свињске куге – потпуни извор информације за нас.
Међутим, ниже цене нису једини разлог зашто Румуни купују у Србији. Рецимо, на њиховој пијаци нема вафла и поврћа као код нас, па их купују на велико.
Тражено је и српско пиво и друга алкохолна пића, а опседнути су и слаткишима вршачке кондиторске марке, где су слаткиши неизоставна станица приликом сваке посете Вршцу.

Богатији људи морају да иду у кафане
ДОК они мањег буџета купују у вршачким продавницама, богатији Римљани свакодневно посећују вршачке ресторане. Посебно су ценили храну и услугу угледног етно ресторана, где је у суботу и недељу, у само једном дану, стигло на хиљаде гостију из Темишвара и околине. Осим што су цене ниже него у њиховим угоститељским објектима, у Вршац их је, кажу, довео много бољи квалитет меса.
Comments are closed.