СИНИША МАЛИ ОДГОВОР ШОШКИЋУ: Професоре, оставите сујету по страни и објасните студентима како се Србија економски препородила (ФОТО)

МИНИСТАР ФИНАНСИЈА Синиша Мали огласио се на свом Фејсбук налогу где је одговорио професору Дејану Шошкићу са Економског факултета.

– А то што је бивши гувернер Народне банке Србије професор на Економском факултету за Србију не значи апсолутно ништа, зар не Шошкић? То није истина. Јер и данас, када је само професор, без јавне функције, економски стручњак и даље каже да за Србију ништа не значи имати инвестициони рејтинг. И у праву је, не треба, ако ово српско достигнуће посматрате из угла људи који никада нису искористили ниједну од могућности које је Србија имала пре 2012. године, јер се сада истински нису бавили јавним интересом и напретком.

У области личних интереса пола милиона људи је остало без посла, налазимо браве на фабрикама, просечна плата је 330 евра, пензије 204, инвеститори су изузетак, а не правило… А кредитни рејтинг је много испод данашњег. То много значи за Србију, али не на добар начин.

Када говорите о суседним земљама, сетите се да говорите о земљама које су чланице Европске уније, за разлику од Србије. Када су у питању земље Западног Балкана које нису чланице ЕУ, Србија је једина земља са инвестиционим рејтингом. И занимљиво је да сте рекли да инвестициони рејтинг не значи ништа за Хрватску и Румунију, а недавно сте рекли да се задужују јефтиније од нас. Па да ли им то нешто значи?

Ова потврда агенције С&П сада отвара врата још већим инвеститорима који су Србију ставили на видјело и који ће моћи да почну да улажу у нашу земљу, а то ће се свакако одразити и на будуће трошкове задуживања, јер је већа потражња за српским обвезницама. значи ниже премије ризика, ниже камате и ниже марже на кредите.

Па, земље се неће позабавити својим рејтингом и покушати да напредују на том путу ако нема користи за њихове економије. Када се задужујете по 7,5%, камата на светском тржишту је негативна или око нуле. То је оно што значи пењати се на лествици кредитног рејтинга.

Дакле, да се поново разумемо, на укупне стопе задуживања утиче и тренутна цена новца, која је данас много виша од негативних каматних стопа пре енергетске кризе, пораста инфлације и премија ризика, тј. маржа која се у нашем случају стално смањује. Ово су основна правила економије која професор треба да зна.
И требало би да зна, или бар да буде обавештен, колико је Србија урадила последњих година када је реч о домаћем тржишту капитала и питању издавања државних обвезница у својој домаћој валути. Имамо криву приноса до 2034. И све више се задужујемо за пројекте и инвестиције код домаћих банака, опет у домаћој валути. И то са роком отплате од чак 11 година. У његово време то је било незамисливо и неоствариво. Зато не зна.

Чудно је да професор ни не зна колики је значај и обим успеха на који обраћају пажњу и међународне финансијске институције. Зашто то нисте урадили пре 2012? Зашто не отворите бар једно радно место? Зашто сте пола милиона људи оставили без посла? Зато што вам није стало до развоја Србије.

Без вас, ми смо данас земља коју је једна од највећих светских агенција за кредитни рејтинг оценила као земља улагања, земља која ће до 2027. године бити центар света, земља која тежи да достигне просечну плату од 1.400 евра и пензију од 650 евра, земља која је прошле године привукла 4,5 милијарди евра директних страних инвестиција.

Професоре, оставите своју сујету по страни и објасните студентима како се Србија у последњој деценији економски регенерисала и избегла економски понор да постигне инвестициони рејтинг! Објасните им, нека знају, јер Србија тек иде напред и требаће још економских стручњака јер постаје земља у којој ће желети да остану.
Све најбоље! – писало је у саопштењу.