Спасење у шпанском моделу? Треба подстаћи постављањем система за заштиту од града и програма Мраз и антиграста
Оштећења од мраза, града, суше, олуја и свих катастрофа изазваних климатским променама сваке године у српској пољопривредној зони мери милијарде евра. Дуге–терм последице биле су још драматичне, пољопривредници су уништили плантаже и подигли руке из производње јер су изгубили битку са природом.
Стручњаци верују да су промене потребне за опстанак пољопривреде, али су потребне снаге и индустрије. Професор пољопривредног одељења у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је да држава треба да ојача технолошке установе за подстицање адаптације климатских промена.
Кад воће опекотине
Посебно лош ефекат на високом температуру и високим температурама вегетације соларног зрачења. Они могу проузроковати ХАРЕНГИН на воће и лишће, али и на пртљажнику и основним гранама.
– Поред антиградедне мреже, ова појава се може смањити и одабрати сорти. Воће са Ожеготином је погодно само за индустријску прераду и смањење профита за производњу. Због високих температура у 2017. години, харенгин је забележен у свим плодовима, али посебно се манифестује на основу Полке и Полана у Војводини, где су обухваћени, али и осушени цветови и плодови. То се може смањити и носити следеће године.
– Наша стваралаца пољопривредне политике ће их затражити да подстакну јаку сточарство, наводњавање, биљни културу, тип и семе за одговарајуће агрономске услове – нагласити професора. Кесеровић. – Такође би требало да охрабрите инсталирање система да се заштити од града и мраз-тлазног система СПАГ, као и програм против смене. Људи би требали седети и израчунати укупну штету у пољопривреди због суше, града и мраз. Последице ових катастрофа у воћу коштају 300.000 тона ниже од просечног приноса.
Нагласио је да је разматрање климатских промена, у савременим воћу, воћама и сортима донијети најбоље резултате у одговарајућим агрономским условима, како би се повећало анти -кваарте, наводњавање и анти -епидемијски системи у већини српских области.
Предност домаће сорте
Продуктивност и квалитет воћа у последњим годинама утичу на ниску зимску температуру, на крају пролећа, на крају температуре високе температуре, високим температурама ваздуха, релативна влага, недостатак падавина.
– Једине мере успеха у односу на ниске зимске температуре су култивација упорних сорти и избегавање садњом сензивних плодова у таквим подручјима ризика – Каће Кесеровић. – Предност треба дати сорти створеним под нашим агрономским условима или су се дуго развијали, јер су се прилагодили таквим условима. Поред тога, веома је важно да се воћно дрвеће добро припремају за период сна. У том случају су отпорније на ниским зимским температурама. У 2012. ниске температуре порасле су на 30 у неким локалитетима.
– Упркос високој цени, важи се након важне године – верује Кесеровић. – са одговарајућим додацима аутономне и локалне управе, произвођачи ће помоћи у одабиру тог дуготрајног улагања у интересу много.
Према његовим речима, Србија би требало да користи искуства и друге земље са значајним негативним условима за пољопривреду, али успели су да га ставе на ноге и бирају климатске промене.
– Типичан пример ће бити шпански, пета земља у економској производњи агорике у Европи и десетини света. Шпанија нема осмозу у производњи, јер су уклоњени сви ризици „, рекао је професор. Кесеровић. – Наша група воћа и пољопривредника недавно је посетила троугао Каланде, негде на мору 100 км. Ово подручје је врло штетно за пољопривредну производњу. Занимљиво је да је то мало нарођено за пољопривреду. Земљиште се користи за производњу снажних плодова и фарми, а затим врло стока.
Ветар и град олује
Током протеклих десет година бележе велика штета од града. Једини начин заштите безбедности из града је постављање анти-торених мрежа које могу трајати до 25 година. У мају и јуну 2010. године. Година, само у Атару Сланкаменац, град је уништио излаз јабучне плантаже и копа више од 800 хектара.
– Од 2017. године имамо јаке олује, у потпуности уништили мреже и проузроковали су велики пад воћа због следеће фазе да обратите пажњу на мршав дизање и појас ветровила и појаса који верује да је проф. КЕСЕРОВИЋ.
Он је изјавио да је један од основних предуслова за развој пољопривредне инфраструктуре, који је у овом делу Шпаније, врло добро снажно:
– Шећер, струја и све у систему за наводњавање. Ово подручје се састоји од топа и две стране сата од шпаљача мраз. Системи су мирно, тј. Цеви на земљи, које се користе у пољопривреди. Сваке године имају две културе сваке године, на пример, јечам и кукуруз или пшеницу и соју, а ми немамо системе залијевања или ретко производимо семенке. Они воде кап воћа бацајући са обе стране на једној страни воћа и леже на земљи.
Шпанци, као што је рекао наш дијалог, изабрао је три воћа за најбоље резултате у том појасу – који су били дрвеће брескве, бадеми и маслина. Они такође стандардизују технологију производње.
– У брескве, они су одабрали најранији тип за најновије воће Беруа и година – наглашавајући професора. Кесеровић. – Облик репродукције је смањење објекта или шпански грм са врло кратким тијелом од 60 до 80 инча, из које су формиране три главне гране и на сваком отвореном углу тако да се све може учинити из земље. И састав, однос и берба и друге болесне мере. Висина круне је до два метра до два метра. Сва воћа се налазе у врећама, посебно порозним и само-развијеним и замрзнути су траком или иглема. У том делу Каланд-а имају око 1.680 хектара под бресквама и све воће је умотано у џепове. Све припада систему за наводњавање и има принос од 30 до 35 тона. У старим плантажама између редова до шест метара и на новој удаљености од 4,5 метара.
Само у овој области имају 34 анти -реалме и 36 система за заштиту од магле.
Пеционалне торбе штите од инсеката, птица, ожеготина и друге штете, чак и из града. На овај начин, како је професор рекао, могу да раде неопходну и органску производњу:
– Посетили смо Ла Цаландин сарађујући, где је било 160 подизвођача и око 2.000 хектара под Дао, маслином и бадемима. Зрелост маслине, а посебно бадеми нису нигде. У задругама имају најсавременије собе да чувају плодове брескве, бадене и потпуну линију за производњу маслиновог уља. Бресква има географско порекло, има печат на свако воће. Кутија од шест километара продата за 22 еура, је 3,66 евра по кг. Произвођач прима еуро и кошта око 60 до 65 евра и све се мора исплатити касније ове године. Произвођачи са излазом од 30 до 35 тона прихода од око 10.000 евра.
Сутра: заштитите од мраза и града
Comments are closed.