Текст аутора Марка Чадежа о српској привреди 2025. године.

Наш итинерар има четири главне тачке: Спремите се – ово ће бити узбудљиво путовање

Уживајући у божићном распусту ван канцеларије, испијајући свој трећи еспресо у дану (јер, зашто стати у два?), импресиониран сам како нас глобална економија никада не изневерава, чак и када смо на одмору. . 2025. није изузетак. Инфлација опада, вештачка интелигенција преузима све, од канцеларијског посла до писања поезије (да, поезије), а потражња за енергијом расте.

Свет нам је поставио сложен изазов у ​​облику слагалице пуне могућности и променљивих околности. Србија, мала земља великог срца и још већих снова, налази се на прекретници. Ми нисмо овде само да реагујемо на глобалне промене; активно их обликујемо. Замислите то као путовање кроз Балкан – пуно неочекиваних скретања, задивљујућих погледа и, да, повременог пражњења гума, пише Марко Чадеж у ауторском посту на Линкедину.

Наш овогодишњи пут има четири главне тачке: Суочавање са глобалним изазовима, храбро представљање свету, складиштење енергије
и суочавање са обећањима и ограничењима вештачке интелигенције. Припремите се – ово ће бити фасцинантно путовање.

Суочавање са глобалним изазовима:

Држите главу изнад површине

Глобална економија у 2025. је попут тобогана: ниска инфлација доноси олакшање, док нас растућа потражња за енергијом ставља под стрес. Централне банке, укључујући Федералне резерве САД, смањиле су каматне стопе, подстичући људе да троше. То је добра вест за трговце на мало, али не заборавите – неко мора да подржи све те шопинг центре и онлајн поруџбине. Очекује се да ће глобална потрошња енергије ове године порасти за 2%, а фосилна горива и даље доминирају у енергетском миксу, упркос све већим напорима да се развију обновљиви извори енергије.

За Србију је ово и прилика и изазов. С једне стране, пад инфлације би могао да подстакне стране инвестиције и повећа тражњу за нашим извозом. С друге стране, пред нама су растуће цене енергената и строги прописи ЕУ у погледу емисије угљен-диоксида. Балансирамо економске амбиције и еколошку одговорност.
Будимо искрени, ипак: Срби се одлично понашају под притиском. Било да се ради о превазилажењу историјских обрта или прављењу духова од сумњивих берба, увек пронађемо начин.
ПРИЛИКА #1:

Отварање према свету: Од Београда до Азије, Африке и шире

Једна од највећих предности Србије увек су биле њене могућности умрежавања. Било путем трговачких путева, дипломатије или заједничког хумора, увек градимо мостове. У 2025. та улога је важнија него икад. Да, ЕУ остаје наш најважнији економски партнер и крајњи циљ, али у време када Брисел пролази кроз кризу идентитета, а чланице ЕУ боре се са сопственом економијом, свет се брзо мења.
Поново се повежите са Африком

Конференција о безбедности Африка-Србија која ће се одржати у децембру 2024. више је од престижног догађаја – то је Писмо о намерама. Као домаћини за више од 40 афричких делегација, поново смо запалили историјске везе исковане кроз Покрет несврстаних.

Сада су пред нама конкретне могућности. Потреба Африке за брзом урбанизацијом и инфраструктуром је савршено усклађена са српском стручношћу у грађевинарству и инжењерингу. Наше компаније могу да донесу знање и иновације на афричка тржишта, стварајући нове трговинске путеве за српски извоз.

Изградња моста до Азије

На азијском тржишту Србија бележи значајан напредак.

Потписали смо Споразум о слободној трговини са Кином, преговарамо са Јужном Корејом, а 2024. године имали смо историјску посету јапанске пословне делегације. Као финансијски партнер за нови међународни коридор копно-море који повезује југоисточну Азију са Европом, јачамо односе који могу радикално да трансформишу наше економије.

Кинеске компаније, суочене са трговинским баријерама и економским изазовима код куће, све више гледају на страна тржишта. Србија је идеалан партнер захваљујући својој стратешкој локацији, приступачној радној снази и лаком приступу европском тржишту. Замислите Београд као што је Диселдорф био 1980-их за јапанске компаније: као одскочна даска у Европу. Будимпешта и Београд заједно могу да воде Европу у њеној неизбежној будућности трговине са азијским велесилама.

Било да се ради о производњи електричних возила, пројектима обновљиве енергије или логистичким чвориштима, Србија се позиционира као кључна тачка за азијске инвестиције. И да будем искрен, бити аутсајдер међу гигантима има своје предности – ми смо агилни, сналажљиви и спремни да се прилагодимо.
ПРИЛИКА #2:

Складиштење енергије: Револуција под нашим ногама

Ако је светска трка за складиштењем енергије нова златна грозница, онда ће Србија бити нешто ново, неистражено и пуно потенцијала. Наши рудници литијума, бакра и бора су кључни за производњу батерија које напајају електрична возила и складиште обновљиву енергију. Сам рудник литијума у ​​долини Јадра један је од највећих у Европи и мења игру.
Свет убрзано развија капацитет онлајн складиштења енергије и ове године се очекује да ће порасти за 80 гигавата – осам пута више него 2021. Србија не седи на ресурсима; Активно учествовати у процесу енергетске транзиције.
Изградња производних линија

Од рударства литијума до производње катодних и батеријских материјала, Србија има потенцијал да предводи цео производни ланац. Овај процес подразумева не само извоз сировина већ и изградњу снажног екосистема који привлачи инвестиције, отвара нова радна места и јача нашу привреду.

Баланс између раста и одрживости

Рјешавање еколошких проблема на основу чињеница, а не идеологије, није само законски захтјев већ и морална обавеза.
Али ако постоји нешто у чему су Срби изузетни, то је проналажење решења. На крају крајева, претворили смо старе индустријске паркове у модерне иновационе центре, где се у Крагујевцу производи електрични аутомобил Фиат Гранде Панда ЕВ или СИМЕНС Авенио – зашто то не бисмо учинили и за зелену енергију?
ПРИЛИКА #3:

Вештачка интелигенција и дигитална трансформација: светла (и скупа) будућност

Вештачка интелигенција може бити звезда глобалне економије 2025. године, али не заборавите – она је гигант који троши енергију. Дата центри, окосница вештачке интелигенције, троше огромне количине електричне енергије. Очекује се да ће се глобална потрошња енергије за центре података удвостручити до 2026. године, достижући приближно укупну потрошњу електричне енергије у Јапану.

Србија, као дигитално чвориште

Уз растући ИТ сектор и повољне цене енергије, Србија има потенцијал да постане центар дата центара у региону. Компаније као што су Нвидиа, Гоогле и Мицрософт улажу у развој великих центара података, наша професионална радна снага и близина европским тржиштима чине нас атрактивним партнером.

Таленат и иновативност

Али да не улепшавамо превише: изазов је и даље присутан. Од капацитета мреже до глобалне несташице полупроводника, суочићемо се са неким тешким ситуацијама. Ипак, постоји једна ствар коју Срби знају да ураде: препреке претворе у прилике.

Могуће крајње одредиште: Центар могућности

Пут Србије до 2025. године није само реакција на светске трендове већ и промишљена стратегија за обликовање наше будућности. Од успостављања нових партнерстава са Африком и Азијом до лидерске позиције у складиштењу енергије и вештачкој интелигенцији, Србија доказује да мале земље могу да имају велике амбиције. Пут који је пред нама неће бити лак. Биће застоја, периода раста и тренутака сумње у себе. Али када размишљам о томе колико смо далеко стигли, испуњен сам оптимизмом. Србија је не само у процесу прилагођавања глобалним променама, већ и помаже да се оне обликују.

Зато дижемо чашу за путовање—путовање испуњено изазовима, приликама и смелим амбицијама. А ако наиђемо на препреке и спотакнемо се? Па, радићемо оно што увек радимо: смејати се, учити и наставити даље. Јер у Србији је путовање важно колико и дестинација.

Новогодишње жеље: српски пут

Док улазимо у 2025., дозволите ми да поделим једну жељу—и малу исповест. Као и сваке године, са великим ентузијазмом сам записивао своје новогодишње одлуке.
Замишљате уобичајене ствари: пијте мање кафе (немогуће), смршавите (видећемо), и коначно престаните да радите до касно (ха!).

Али будимо реални – новогодишње резолуције су као добронамерни међународни споразуми: пуни добрих намера, али тешко изводљиви. Зато сам желео да пожелим нешто другачије, нешто српско. Желим да наставимо да негујемо наше јединствене стилове, смисао за хумор и бескрајну отпорност. Желим да наставимо да налазимо снагу у изазовима, да се смејемо суочавању са недаћама и славимо наше победе – велике и мале. Надам се да ћемо пуно сањати, вредно радити и да, можда се почастимо још једном парчетом сарме више него што би требало.

2025. ће бити пуна преокрета, али ако неко може да превазиђе непредвидиво, то смо ми. Имамо историју, таленат и дух који нам неће дозволити да одустанемо. Нека ове године не само да се посветите постизању својих циљева већ и наставите свој пут са оптимизмом, одлучношћу и наравно здравом дозом самоироније.

Што се тиче 2025. године — године када ћемо прихватити хаос, искористити прилике и још једном доказати да је Србија мала на мапи. СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!