То морате знати ако положите новац у иностранству: НБС има посебна правила, у неким случајевима постоје ограничења

Свет глобализације преноса новца између Србије и иностранства постаје све популарнији.

Овај процес није потпуно слободан и мора да се придржава одређених правила и ограничења прописаних законом за девизне и девизне активности.

Пренос новца између Србије и других земаља предвиђа низ правних аката и најважнијих закона за спољнотрговинско пословање и девизни закон.

– Закон о пословању у страној хирургији утврђује трговину робом и услугама између правних и страних и страних. Овај закон омогућава правни оквир за међународну трговину, укључујући исплате комерцијалних трансакција. Посебна за закон о размјени именује услове у којима се може применити пренос новца између становника и не-персиденти. Према овом закону, све трансакције спадају у једну од две главне врсте: постојећи послови и капитал – Објашњени су адвокати канцеларијски правници Стојковић.

Актуелни задаци укључују трансакције које нису повезане са променом власништва капитала. То значи да се новац преноси као део уобичајеног пословања, без дуготрајних инвестиција.

Међу најчешћим течним питањима су: плаћање увоза и услуга, плате запослених који раде у иностранству, плаћање уговора или споразуми о ауторским правима, као и поврат за путовање и пословање.

Према члану 10. Закон о девизном размени, плаћање и прикупљање тренутних трансакција је бесплатан, осим у случају да су законом ограничени.

Када капитал преноси капитал?

За разлику од задатака догађаја, капитална питања укључују пренос новца са намером улагања и дуготрајних финансија. Према адвокату, може се односити на директно улагање у компаније у Србији или иностранству, а затим купити акције или акције у компанијама, подмлађивању компанија, као и у инвестицијама у некретнинама ван Србије.

– Ове трансакције, углавном су дозвољене, али морају бити под одређеним контролама. На пример, улагања која су укључена у куповину више од 10 процената капиталних или гласачких права укључују посебне процедуре и надзор над националном банком Србије – Држава из канцеларије Стојковић.

Иако су многе трансакције између Србије и иностранства слободне, постоје неки случајеви преноса могу бити ограничени или чак забрањени. Најчешћи разлози за ограничења укључују спречавање прања новца и финансирања тероризма, када су банке дужне да пријаве сумњиве трансакције и могу привремено блокирати или одбити да преносе ако постоји било каква сумња у илегалне активности.

Постоје и ограничења заснована на међународним санкцијама – Србија са одређеним међународним санкцијама, што значи трансакције за неке забрањене земље, компаније или појединце.

Један од разлога је административна грешка и недостатак докумената. У неким случајевима, пренос се може привремено пазити ако Банка захтева додатне документе за потврду законитости трансакције.

Српска национална банка нуди посебне смернице и прописе који одређују како спровести приход од плаћања са страним земљама, укључујући кодексе за прикупљање, плаћање и пренос објекта. Овај код садржи тачне кодове и портфеље, које су трансакције класификоване, омогућавајући контролу и поштовање прецизније са законским одредбама.

Лечење исплате дивиденде за физику

Адвокат је такође истакао да у међународном финансијском свету порези дивиденди између земаља често могу да делују сложени. Конкретно, када компанија Србије исплати дивиденде за физику, на пример, Немачка, важно је знати која држава има право да прикупља порезе и у којој цени.

Према Закону о порезу на доходак грађана (ЗПДГ), дивиденде и профит сматрају се приходима од капитала и опорезује на 15%. То значи да се компаније Србије посвећују појединцима који не бораве (у овом случају, становници Немачке) морају да израчунају и суспендују овај порез пре плаћања.

Међутим, када је у питању међународне трансакције, национални закон није једини фактор који би утврдио да ће се обим дивиденде опорезовати. Србија и Немачка имају уговор са потписом избегавања двоструких пореза, што даље прецизира да се приходи опорезује између ових земаља.

– Србија примењује споразум о избегавању двоструког пореза да се Немачка врати у СФР Југославије и ступи на снагу од 1. јануара 1989. године. Уговор одиграва важну улогу у одређивању пореских дуговања када српске компаније не примају дивиденде. Члан 8. Овај споразум јасно прописује да Србија има пореску дивиденду плаћену немачким становницима, али пореска стопа је ограничена на 15% – објашњавање адвоката.

(Курир)