Цвеће и спољне границе: две породице из Пријепоља и развили су профит посао

У Пријепољу, где се цвеће свакодневно развија, две породице су доказале да производња стакленика може бити профитабилност. Табашевић и породице Јусовића одрасли су сезонски и обични цветови дуги низ година красовски вртови у Златибору и северној Црној Гори.

Њихова посвећеност и љубав према биљкама трансформишу се у окупљање читаве породице.

И док је присуство крај, пољопривредници одлучили да чешће узгаја поврће и воће, породица Табасевић је одлучила да испроба њихову срећу на цветним продавачима пре петнаест година пре петнаест година. Данас се десетине хиљада сезонских садница данас развијају у свом стакленику.

– Имамо четрдесет различитих фабрика, нешто ново да сваке године сваке године. Људи су радознали и траже нешто другачије. Ове године произвели смо нове врсте сурфања са мањим токовима – мања фабрика, лакше је одржати и захтијевати мање воде – Драгана Табасевиц.

Они су кренули скромно, са стакленичким стакленимом, а данас, вртићи их могу препознати преко Златифорских округа. Драгана је рекла да је због потражње, поред сезонског цвећа, производња се проширила на зелене обичне биље које су све потребне да улепшају башту.

– Људи све више обраћају пажњу на плаже, тако да смо увели зелени и дуготрајни дрвеће, што је показало да је то велики корак – додајући Табашевића.

Еирсан Јусовић и Еерсан Јусовић и велики жупни, који су започели цветну линију. На месту где су малине и поврће популарнији, Јусовић је одлучио да покуша да цвеће.

– Имали смо мањи стакленик, широк пет метара и корак по корак смо развили посао. Данас имамо три стакленика са седам до осам хиљада саксије више различитих цвећа – истакао је Јусовић.

Почетак није лако, улагања су огромна, али данас је овај посао достојан – и финансијски и задовољством када раде са фабрикама.

– Можда је пристојно зарадити новац, али започео сам ово дело за љубав. Мало мало, волим цвеће, а сада сам се претворио у посао. Требало је много посла и одустати, али све је коначно исплаћено – додао је Јусовић.

Сви су укључени у посао од најстаријих чланова у породици, најмлађим људима, попут Данине, веома срећан што помажу после школе.

– Мој посао је водити цвеће и преместити га на стакленику. Знам многе имена дрвета, али још увек студирам – рекао је кроз осмех.

Породица Табашевић и породице Јусовић показују да су у мањим областима, са радом и упорношћу, посао који доноси сигуран приход и окупио целу породицу.