ЦЕНА КВАДАТА У БЕОГРАДУ КАО ТРИ У ПРОКУПЉУ: Тржиште некретнина у Србији у првој половини 2024. вредно 3,4 милијарде евра

ТРИ града у Србији – Београд, Нови Сад и Ниш предњаче по цени квадрата, како у старим тако и у новоизграђеним зградама.

Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ) за прву половину ове године, у просеку квадратни метар стана у старој згради нуђен је на продају за 1.665 евра, ау новоградњи за 1.767 евра.

Највиша просечна цена старих станова забележена је у Београду, где је један квадрат продат за 2.160 евра. Следе Нови Сад са просечном ценом од 1.945 евра по квадрату и Ниш са 1.275 евра. На другом крају листе најјефтинији стари станови уписани су у Зајечару, где један квадрат кошта 745 евра, док се у Прокупљу и Кикинди тражи 670 евра по квадрату. Најскупљи квадрат међу београдским катастарским градовима продат је на Звездари за 2.305 евра, а следи Стара Раковица за 1.775 евра.

Београд, Нови Сад и Ниш такође предњаче у новоградњи. Просек у престоници је 2.453 евра, у Српској Атини је 1.970 и у граду Нишави – 1.490 евра. Међу катастарским општинама у Београду цене су највише на Чукарици, 2.825 евра, и у Старој Раковици око 600 евра ниже. У првој половини године најјефтинији станови били су у Врању, где је просек квадрата био 820 евра, док је у Зајечару био 705 евра.

– Када је реч о највишим ценама промета некретнина у Србији у првој половини 2024. године, најскупљи квадрат стана продат је у Београду за 10.350 евра на локацији Београд на води, док је највећи износ подељен за стан у Београду кошта 1,2 милиона евра – наводи се у извештају РГЗ-а. Најскупља кућа продата је у Савском Венцу за 3,2 милиона евра, док је најскупља гаража плаћена за 73.000 евра на београдској општини Врачар. Најскупљи квадрат пословног простора на Врачару је продат за 11.500 евра, а највиша остварена цена за канцеларију износила је 3,1 милион евра. Најскупље пољопривредно земљиште у првој половини 2024. године, за које је издвојено 2,2 милиона евра, трговано је на београдској територији Палилуле.

Тржиште некретнина у Србији је у првој половини 2024. године вредело 3,4 милијарде евра, што је повећање од 3,9 одсто у односу на прву половину прошле године. У овом периоду потписана су 60.154 купопродајна уговора, што је благи раст од 0,2% у односу на исти период прошле године. Истовремено, цене станова су такође порасле за 4,68% годишње.

У случају станова и пољопривредног земљишта, и број купопродајних уговора и цене настављају да расту. Број уговора о купопродаји станова је незнатно опао, али је вредност ових трансакција порасла. Највећи пад забележен је код пословних простора, где је број уговора мањи за 9%, а вредност прихода за 15% у односу на исти период прошле године.

Тражим кућу за одмор у Војводини

Капитал чини 57% укупне вредности продатих станова и чак 69% продаје гаража. Највећи износ утрошен је и на пословне објекте у Београду – 57 одсто, док је половина укупне вредности продатог грађевинског земљишта такође била у престоници. Војводина предњачи са вредношћу прихода од њива са 69%, као и становања са учешћем од 40%. Сваки други динар потрошен на викендице у Србији потроши се управо у нашој северној покрајини.

Мањи део кредита је у динарима

У Србији су у првој половини ове године, према подацима РГЗ-а, цене у 85,8 одсто уговора о продаји некретнина обрачунате у еврима. Следи динар са 14 одсто, док је 0,1 одсто уговорене цене изражено у другим валутама. Слични курсеви су забележени иу претходне три године.

У првој половини ове године дошло је до опорављења активности куповине некретнина кредитом у односу на претходну годину. Укупно 8% трансакција некретнинама финансирано је кредитима, што је за 1 процентни поен више у односу на прошлу годину. Једна петина продатих станова купљена је кредитима, у односу на 18 одсто прошле године.