ЈАДАРИТ ПРИЛИКА А НЕ РАЗЛОГ ЗА СТРАХ: Проф. Дејан Илић, „отац“ литијум-јонских батерија, председник Управног одбора Српске фондације за иновације

ПОСЛЕДЊИ „инжењерски Оскар“ за достигнућа у области производње литијум-јонских батерија пре четири године додељен је професору из Селевца код Смедерева Дејану Илићу за батерије на свемирској сонди „Галилео“, бродови који путују у свемир дуги низ година. 18 месеци. Преко ове батерије, сонда ће чувати и враћати податке са лета свемирског истраживања на Земљу.

На почетку каријере постао је познат по својим батеријама пејсмејкера. Затим је 1997. године заједно са групом „Варте” направио батерију за „ајфон” Стива Џобса, док је од 2004. године водио пројекат јединствене немачке аутоиндустрије у стандардизацији литијум-јонских батерија за електричне аутомобиле.

Илић је председник Управног одбора Српске фондације за иновације, а недавно је био и члан Републичког одбора за гасну и енергетску мрежу. И, како је рекао за „Новости“, био је потпуно затечен хистеријом око вађења јадарита.

– Наравно да сам отишао у руднике литијума, од Јужне Африке до чувеног забрањеног града Саратова у Совјетском Савезу и ништа ми се лоше није догодило. Сви ти рудници су различити и процес ископавања и прераде зависи од руде и где се копа, а тако је већ преко 100 година, јер се литијум добија из различитих легура. Јадарит је стратешка шанса за Србију, а срамота би била за савремену науку у свету и нашој земљи да не постоји процес за безбедно копање и прераду руде како се не би загађивала животна средина – истакао је монах оут.

Он објашњава да је литијум важан јер је једини елемент у првој групи Мендељејевског система који са металним оксидима производи напон од 3,5 волти, док стандардне батерије имају напоне 1,2 и 1,5. Јадарит је минерал који може да извуче висококвалитетни литијум, што Србију ставља у позицију да обезбеди глобалну стратешку економску предност. На крају крајева, стратешка одлука државе да ископава јадарит још 2008. године дочекана је са општим консензусом у то време.

Професор Илић је додао да су га недавни догађаји, укључујући уличне протесте, уверили у истинитост изреке: „Није важно шта неко каже, већ је важно ко то каже“. Према његовом мишљењу, овдашња наука, професори и научници треба да се јасно изјасне о питању литијума, јер нема еколошке опасности по животну средину када се вади и обрађује у складу са важећим прописима Србије и ЕУ. Не постоји опасност од „облака сумпорне киселине на пољима“ из рудника, нити његов отпад може угрозити водотокове током киша и поплава. Како каже професор, овако ризичан рудник данас не би могао да се отвори у Европи чак и да смо хтели.

– Данас се отпад прерађује у ломљени камен и камен који се користи за пуњење путева и железница, што литијуму даје додатну економску вредност – нагласио је Илић.

Говорећи о компанији „Рио Тинто“, саговорник је рекао да они нису добили дозволу за рударство и да је не могу добити без обавезе да се придржавају прописа.

– Не искључујем могућност да су неформално предложили технологију третмана која је за њих најисплативија. Знам да амбициозно планирају да прераде литијума од рударства до акумулатора, али и за тако велику рударску компанију то је велики губитак – рекао је Илић. – Данас је потражња за литијумом веома велика јер се користи у индустрији стакла, у прехрамбеној и хемијској индустрији, у авио индустрији и у фармацеутској индустрији…

Према његовим речима, довољно је да Србија „покрије” део тржишта телекомуникација или батерија за фабрике у својој земљи, довољно је складиштење струје добијене од сунца и ветра и данас ускладиштене у кинеским оловним батеријама. Постоји могућност за велике финансијске добити, сматра наш саговорник, додајући да производња литијумских батерија за виљушкаре или слична возила није „технолошка срамота“ јер је тамо тржиште отворено:

– Фонд за иновациону делатност Србије има на располагању 20 милиона евра и суфинансира такве фабрике у износу од 120.000 до 300.000 евра. То је сасвим довољно новца за свакога ко има пословну идеју и намерава да се окуша на тржишту.

За причу о „зеленим аутомобилима” професор Илић је најкомпетентнији саговорник у овој области. Он је рекао да имају предности и мане, а литијумске батерије у њима ће се користити још најмање 20 година.

– У Немачкој је то почело 2004. са Ангелом Меркел, а до 2012. њихова земља је консолидовала целокупну ауто-индустрију („Мерцедес”, „Порше”, „Фолксваген”, „Опел”) у пројекат стварања стандардизованог електромотора. и батерија. Прва група стручњака имала је буџет од седам милијарди евра, а експертска група за батерије коју сам водио имала је три човека. Сваке године се одржава састанак са премијером о пројекту, а 2016. и 2017. године су тестирани акумулатор и мотор. А када су производне траке почеле да расту, уследила је корона, затим рат у Украјини и на крају рецесија у самој земљи.

Што се тиче е-аутомобила, професор каже да је водоник кључ за напајање будућности, док је натријум као замена батерије непоуздан.

– Немци су 2004. тражили други аутомобил за своју породицу јер је то било њихово „златно време“. Овај други економични аутомобил је дизајниран за вожњу по граду током радне недеље. Данас богати људи размишљају о другом аутомобилу, док је за малу особу то луксуз.

Професор Илић је објаснио да аутомобили на литијумске батерије имају велика ограничења јер не могу да издрже зиму. На минус пет и плус пет снаге пуне батерије, аутомобил ће „возити“ различите удаљености. На минус 22 немогуће је возити. Ипак, све ово не значи да електрична возила немају будућност.