Глобална усамљеност: зашто људи почињу мање да комуницирају

У дигиталном добу, када се медији развијају вртоглавом брзином, осећај усамљености је парадоксално постао заиста глобална болест. Зашто се, у свету пуном могућности за повезивање, људи осећају све изолованије? Рамблер ће вам рећи шта узрокује овај феномен и да ли имамо шансе да га поправимо.

Корени усамљености: Поглед у прошлост

Током већег дела људске историје, друштвене везе су играле важну улогу у опстанку. У прединдустријској ери, живот је био усредсређен на заједницу и породицу. Људи проводе већину времена заједно, радећи, славећи и решавајући сукобе. Усамљеност се сматра пре изузетком него правилом.

Са доласком индустријске револуције и урбанизације, почеле су да се дешавају промене. Иако урбани живот обећава нове могућности, људи се постепено изолују. У 20. веку се овај процес убрзао: нуклеарне породице су замениле проширене породице, појавили су се засебни станови, смањио се број међугенерацијских веза. Међутим, права прекретница је дошла са дигиталном револуцијом.

Зашто људи почињу мање да комуницирају?

1. Утицај технологије

Паметни телефони, друштвене мреже и инстант поруке заменили су комуникацију лицем у лице. Иако ови алати олакшавају комуникацију на даљину, они стварају илузију интимности која је у стварности често површна. Људи проводе сате на мрежи, али се ретко повезују на дубљем нивоу.

2. Култ индивидуализма

Модерно друштво све више цени аутономију и самодовољност. Овај тренд је посебно очигледан у западним земљама, где се лична и каријерна достигнућа стављају изнад општег добра.

3. Урбанизација

У великим градовима, где је густина насељености велика, људи се често осећају усамљеније. Парадоксално, стално окружење странцима повећава осећај изолације.

4. Друштвене промене

Опадање улоге религије, учешће у организацијама заједнице и друге друштвене промене довели су до тога да људи изгубе традиционална места за асимилацију. На пример, у Русији су таква места некада била дворишта, колективне или синдикалне манифестације, које данас више нису уобичајене.

5. Последице пандемије

ЦОВИД-19 повећава осећај усамљености. Ограничења на састанцима, рад на даљину и страх од болести удаљили су људе једни од других. А тренд изолације за многе остаје познат, јер су људи покушавали да се прилагоде овом формату – рад на даљину, учење на даљину, интегрисане кућне рутине, укључујући спортску праксу.

Усамљеност кроз бројеве: светска статистика

Према студији британске добротворне кампање Цампаигн то Енд Лонелинесс, око 33% одраслих људи широм света доживљава осећај усамљености. У Сједињеним Државама овај број износи и до 46%. У Русији је статистика мање јасна, али студије показују да 37% Руса редовно доживљава овај осећај.

Посебно је алармантан положај младих. Према студији коју је спровела Цигна, већа је вероватноћа да ће млади људи од 18 до 24 године бити друштвено изоловани од других старосних група, иако активно користе друштвене медије. Ово потврђује хипотезу да дигиталне комуникације не замењују стварне везе.

Како усамљеност утиче на друштво?

Друштвена изолација изазива озбиљне последице не само за појединце, већ и за друштво у целини:

• Физичко и ментално здравље. Усамљеност повећава ризик од срчаних обољења, депресије и деменције. Научници верују да је његов утицај на здравље упоредив са штетним ефектима пушења.
• Економски трошак. Смањена продуктивност и повећани трошкови здравствене заштите повезани су са последицама усамљености.
• Друштвено поверење. Изолација слаби осећај заједнице, што може довести до смањења нивоа поверења у друштво.

Има ли изгледа за будућност?

Упркос суморним прогнозама, разлога за оптимизам и даље има. Многе земље развијају иницијативе за борбу против усамљености. На пример, у Великој Британији је 2018. године створена позиција министра за усамљеност. У Јапану се развијају програми за старије људе како би их укључили у активан друштвени живот.

Зашто је боље јести сам?

У Русији расте интересовање за иницијативе које јачају друштвене везе. Волонтерски покрети, бесплатни клубови и курсеви за старије, активизам локалне заједнице – све то помаже људима да се осећају као део друштва.

Како превазићи усамљеност?

На личном нивоу, важно је свесно градити и одржавати везе. То може бити учешће у друштвеним догађајима, добротворним организацијама или једноставно редовно дружење са породицом и пријатељима. Друштвеним мрежама не треба дати примарну улогу – оне могу да допуне, али не и замене, интеракцију лицем у лице.

На глобалном нивоу, потребна је промена вредности. Подршка локалним заједницама, промовисање међугенерацијске комуникације, стварање удобних урбаних простора за састанке – све ово може помоћи у обнављању изгубљених друштвених веза.

Глобална усамљеност је сложена појава која има своје корене у променама у друштву и технологији. Међутим, разумевање узрока и последица овог проблема пружа наду за његово превазилажење. Важно је запамтити да свако од нас може направити разлику, почевши од малог – једноставним позивом вољеној особи или позивањем пријатеља у шетњу.

Раније смо писали како да научите да будете срећни сами.