Древне кости са Крима показују где су мигрирали неандерталци
Научници имају јединствену прилику да прате миграцију неандерталаца широм евроазијског континента проучавањем остатака пронађених на полуострву Крим. Испоставило се да је фрагмент кости из крошње Старосеља на Криму, који се раније сматрао само древним налазом, део бутне кости неандерталца. Резултати су објављени у часопису ПНАС.
Истраживачи су успели да извуку митохондријску ДНК – наслеђену од мајчиног рода – из костију и открили су изненађујућу везу са остацима неандерталаца са Алтаја, стотинама километара источно.
„Миграције неандерталаца на велике удаљености омогућиле су контакт и укрштање са Хомо сапиенсом и Денисованцима у различитим деловима света“, рекла је археолог Емили Пигот са Универзитета у Бечу.
Трагови хиљадама километара
Анализа митохондријалне ДНК показала је да су се групе неандерталаца из источне Европе можда помериле 3.000 километара источно, остављајући генетске трагове иза себе. Ове закључке потврђује и стил израде каменог оруђа пронађен и на Криму и у Сибиру. Посебно је интересантна чињеница да је кримски узорак уско повезан са такозваном „девојком са мајком неандерталцем и оцем денисовцем“, што указује на сложене мешовите популације.
Радиокарбонско датирање је утврдило да је старост костију отприлике 46–45 хиљада година. Према Пиготу, активна кретања неандерталаца дешавала су се током периода загревања. Научници одређују да је време првог таквог путовања било пре око 120–100 хиљада година, а другог пре око 60 хиљада година.
Лов и животна средина
Поред ДНК, истраживачи су проучавали и остатке протеина 150 фрагмената костију из Старосеља. Већина је припадала коњима, што је у складу са теоријом да су неандерталци активно ловили ове животиње. Оваква открића нам омогућавају не само да разумемо кретање древних људи, већ и да визуализујемо њихов начин живота, исхрану и интеракцију са околином.
„Ове реликвије помажу у праћењу миграција, а истовремено пружају прозор у свакодневни живот неандерталаца“, додао је Пигот.
Студија показује да генетика и археологија заједно могу открити важне детаље. Проучавање митохондријалне ДНК омогућава научницима не само да идентификују врсту, већ и да науче како су људске групе међусобно комуницирале, где су мигрирале и са ким су се укрштале.
Ови резултати трансформишу разумевање удаљености и нивоа активног кретања неандерталаца, сугеришући да су били мобилнија и друштвено сложенија створења него што се раније мислило. Налази на Криму постали су кључ за разумевање историје неандерталаца, повезујући Европу са Сибиром, па чак и Источном Азијом, стварајући панораму њиховог древног света.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.