Научна открића руских научника 2025

Руска наука ће 2025. године направити велике кораке у будућност захваљујући новим открићима. У овом чланку Рамблер ће говорити о најважнијим од њих.

1) АИ асистент за докторе

Научници са Новосибирског државног универзитета (НСУ) представили су иновативни систем вештачке интелигенције под називом „Доктор Пирогов“, који може да помогне лекарима да дијагностикују више од 250 болести. Како је саопштила прес-служба универзитета, овај развој је осмишљен како би се олакшало оптерећење лекарима и смањило време за преглед пацијената без утицаја на квалитет медицинске неге.

Систем ради на принципу виртуелног асистента: пацијент може унапред описати своје притужбе, учитати резултате тестова, прегледа, па чак и генетских тестова. На основу ових података, АИ генерише листу могућих дијагноза – од најопаснијих до мање озбиљних – и даје препоруке за даље тестирање и лечење. Истовремено, програм узима у обзир компатибилност лекова и могуће контраиндикације, наводи Русфонде.

„Доктор Пирогов” је креиран на основу алгоритама неуронске мреже и обимне базе података о односима симптома, болести и лекова коју стручњаци НСУ заједно са научницима Института за цитологију и генетику СБ РАН прикупљају више од десет година. Систем се тренутно тестира на тачност и стабилност. Клиничка испитивања и регистрација код Росздравнадзора планирани су за 2026. Програмери напомињу да ће такав помоћник АИ бити посебно користан за регионалне болнице и амбуланте, где нема довољно специјалиста.

2) Роботи изводе акције спасавања

Научници са Јужног федералног универзитета (СФУ) креирали су нову генерацију роботске руке способне да разликују температуру, тврдоћу и тип површине. Развој се заснива на неуротехнологијама – микрочиповима који раде на принципима људског мозга. Како пише „Известија”, овај систем симулира функцију чула и може се користити у протетици и спасилачким операцијама.

Руководилац лабораторије Неуромен Владимир Смирнов објашњава да људи разликују материјале захваљујући тактилном памћењу и болу – осећамо топлину, мекоћу или храпавост, а да о томе не размишљамо. Нова технологија омогућава роботима да раде исто: неуронске мреже анализирају сигнале сличне онима код људи који пролазе кроз нервне завршетке и неуротрансмитере у кожи. Захваљујући томе, машина добија „осећаје“ и у стању је да се прилагоди спољашњем окружењу.

СФУ је креирао роботску руку која ради у режиму сенке: особа која носи рукавице са сензорима и механичку руку која понавља његове покрете, учећи у процесу. Временом ће такав систем моћи да ради независно – без људске интервенције. Истраживачи верују да ће ова технологија постати основа за стварање робота кућних помоћника, а такође ће помоћи Русији да ојача своју позицију на међународном тржишту високе технологије.

Седам случајних научних открића променило је свет једном заувек

3) Неурони за истраживање мозга

Научници са Саратовског државног универзитета по имену НГ Чернишевског створили су нови вештачки неурон – електронски уређај који имитира активност живих нервних ћелија. Овај развој је усмерен на истраживање мозга, стварање вештачких нервних система и вештачке интелигенције. Према подацима објављеним у часопису Цхаос, Солитон & Фрацтал, овај неурон је једноставнији и економичнији од својих аналога: научници су уклонили непотребне елементе кола, а задржали главну ствар – способност генерисања импулса, попут правих неурона.

Дипломирани студент Лев Такаишвили рекао је да је кључна одлука да се користе диоде, које побољшавају рад кола и чине га стабилнијим. Тим је спровео цео циклус тестирања – од моделирања до стварне израде прототипа и склапања четири уређаја. Према професору Иљи Сисојеву, облик сигнала може да се промени како би одговарао различитим типовима можданих ћелија.

Како је приметио професор Владимир Пономаренко, такви неурони се могу користити у неуралној протетици и моделирању једноставних облика живота. Научници се надају да ће у будућности такве технологије моћи да створе „вештачке животиње“ које симулирају стварни нервни систем. Рад је обављен уз подршку Фондације Идеа и Руске научне фондације (РСФ).

4) Најмањи извор светлости

Научници са Универзитета ИТМО створили су нови наноструктурирани материјал који омогућава силицијуму да апсорбује и емитује светлост 10.000 пута ефикасније него раније. Ово откриће отвара пут бржим, енергетски ефикаснијим оптичким уређајима који се користе у телекомуникацијама, медицини, научним истраживањима и индустрији.

Развој је спроведен под руководством Дмитрија Зуева, водећег истраживача на Одељењу за физику ИТМО. Нови извор светлости је заснован на метаповршини, структури вештачких наночестица која се састоји од златног супстрата и наизменичних слојева силицијума и злата. Овај дизајн, каже се, ствара „замку“ фотона, побољшавајући њихову интеракцију са силицијумом и повећавајући интензитет зрачења. Према речима истраживача Артема Ларина, овај материјал је способан да емитује широкопојасну белу светлост, укључујући све боје спектра и део блиског инфрацрвеног опсега, што је посебно вредно за оптичке рачунарске системе и нано спектроскопију.

Посебна геометрија наноструктуре омогућава да се светлост фокусира у простор између златног филма и силицијумског диска, стимулишући оптичке прелазе у видљивом опсегу. Ово чини силицијум не само пријемником већ и извором светлости који се може интегрисати у микрочипове користећи стандардну технологију литографије. Према истраживачима, ова технологија ће постати основа за стварање нове генерације нано-предајника и сензора способних за рад у комуникационим системима, медицинским уређајима и микроскопским уређајима блиског поља.

5) База есенцијалних супстанци за побољшање сна

Научници са Медицинског института Државног универзитета Сиктивкар названог по Питириму Сорокину створили су прву светску базу података о хронобиотицима – супстанцама које утичу на циркадијални ритам особе: сан, будност, концентрацију, расположење, па чак и метаболизам. Пројекат је реализован уз подршку Руске научне фондације у оквиру програма „Стварање прве фармаколошке базе података о модулаторима циркадијалног ритма“. Овај развој је осмишљен да помогне лекарима и истраживачима да боље разумеју механику телесног „унутрашњег сата“ и прецизније одаберу третмане за несаницу, хронични умор и друге поремећаје спавања.

Нова база података, названа ЦхронобиотицсДБ, комбинује информације о више од 300 супстанци проучаваних у научним публикацијама у последњих неколико деценија. Укључује и природна једињења – на пример, мелатонин и ресвератрол – и синтетичке лекове. За сваки хронобиотик, направљена је посебна ознака која описује његова својства, ефекте на тело, потенцијалне нежељене ефекте и статус одобрења од стране здравствених регулаторних агенција. Према речима вође пројекта, кандидата биолошких наука Иље Соловјова, ЦхронобиотицсДБ вам омогућава да брзо пронађете информације о хемијској структури супстанце, као и о генима и протеинима са којима је у интеракцији, чинећи базу података незаменљивим алатом за научна и клиничка истраживања.

База података је интегрисана са водећим светским фармацеутским платформама као што су ПубЦхем и ДругБанк, пружајући приступ најновијим међународним истраживањима. Програмери верују да ће ЦхронобиотицсДБ постати важан ресурс за лекаре који могу прецизније одабрати лекове за лечење поремећаја спавања, као и за фармацеуте и биоинформатичаре који траже нове приступе лечењу поремећаја циркадијалног ритма. Овај пројекат чини руску науку једном од водећих земаља у области истраживања људског биолошког сата.

Претходно смо рекли како је стара диња помогла у откривању антибиотика.