1.000 дана у орбити и други записи руске астронаутике

Руски космонаути Олег Кононенко и Николај Чуб вратили су се на Земљу са рекордом – још једним рекордом у историји руског свемирског путовања. Кононенко је провео укупно више од 1.000 дана у орбити: прешао је овај праг у јуну 2024. У међувремену, одлучили смо да преузмемо најважније записе руских и совјетских космонаута.

Први човек у свемиру

Можда је овај запис свима познат. 12. априла 1961. Јуриј Гагарин, који је ушао у ниску Земљину орбиту на броду Восток, постао је прва особа која је полетела у свемир. Његов лет је трајао 1 сат и 48 минута, током којих је Гагарин непрекидно одржавао контакт са Земљом.

Прва жена астронаут

Отприлике две године касније, Гагариново достигнуће је пратио нови рекорд – прва жена која је полетела у свемир и једина особа која је извршила соло лет. Постала је 26-годишња падобранка Валентина Терешкова. За скоро три дана завршила је 48 орбита око Земље на свемирском броду Восток-6.

Најмлађи астронаут у историји

Немац Титов је изабран да постане космонаут заједно са Јуријем Гагарином, али је на крају постао резервни кадет, који је требало да га замени у случају нужде. Међутим, то га није спречило да постави сопствени рекорд. Титов је ушао у историју не само као друга особа која је полетела у свемир, већ и као најмлађи космонаут. Летио је на броду Восток-2 када је имао 25 година.

Прва монтажа свемирског брода са људском посадом

16. јануара 1969. године пристали су совјетски свемирски бродови Сојуз 4 и Сојуз 5, стварајући тако први прототип свемирске станице. Маневар је трајао 4 сата и 35 минута, а на модулу су била четири космонаута: Владимир Шаталов, Борис Волинов, Алексеј Елисејев и Јевгениј Хрунов. Да би прешли са Сојуза-5 на Сојуз-4, морали су да оду у свемир – бродови нису имали одељке под притиском.