Новинарима је показан бункер у који се шеф америчке државе склања у случају катастрофе

Амерички новинари НевсНатион-а посетили су бункер у коме би се амерички председник сакрио у случају глобалне катастрофе. Најутврђенији командни центар америчке војске – комплекс планине Цхеиенне – налази се дубоко у Стеновитим планинама Колорада, на дубини од око 1,5 км. Цивили су овде изузетно ретко дозвољени, али су представници медија имали среће да открију неке детаље о томе шта су видели унутра.

Овај изузетно сигуран бункер, који се налази 16 км од града Колорадо Спрингса, изграђен је 1966. За овај посао је било потребно 5 година и потребно је 693 хиљаде тона гранита. Трошкови изградње тада су износили 142,4 милиона УСД. Војска тврди да је објекат способан да издржи нуклеарну експлозију снаге од неколико мегатона (свод је постављен на велике опруге за ублажавање удара које ублажавају удар), као и да заштити од хемијских, биолошких и радиолошких напада, као и електромагнетних импулса.

„Заиста вреди новца који је плаћен 1960-их, а ми га данас користимо баш као и пре деценија,“ рекао је генерал Грегори Гијо, који надгледа објекат.

Подземни комплекс простире се на површини од преко 20 хиљада квадратних метара, функционише као аутономан град са сопственом електраном, системом грејања и хлађења, као и неколико подземних језера за снабдевање водом. Америчка војска је саопштила да је бункер имао довољно залиха хране да траје „веома дуго“, не наводећи конкретан временски оквир. За удобност запослених, унутра је отворен метро који посетиоце дочекује речима: „Добро дошли у најбезбеднији метро“.

Да бисте ушли унутра, морате проћи више од километра кроз тунел, кроз ојачана врата дебљине метар, као и неколико контролних пунктова. Новинаре који посећују базу свуда прати војска, која прати сваки њихов корак.

Прича се да ово није једини бункер изграђен за председника САД. Пре неколико година објављена је књига Роналда Кеслера „Трампова Бела кућа: Промена правила игре” у којој је аутор говорио о тајном склоништу изграђеном под Бараком Обамом испод западног травњака поред Беле куће. Изградња склоништа коштала је 376 милиона долара. Средства су додељена за време Џорџа В. Буша 2001. године, али је изградња почела тек 2010, под Бараком Обамом. Према документима, његова сврха је замена електричних инсталација и побољшање система климатизације. Али новинари су сигурни да је тамо заправо изграђен бункер. Према речима аутора, објекат има пет спратова и може на неодређено време да прихвати сво грађевинско особље у случају напада оружјем за масовно уништење. Иначе, испод источног крила Беле куће налази се утврђени објекат – центар за контролу операција председника САД у ванредним ситуацијама. Поред тога, 1960-их година изграђен је подземни бункер на острву Пеанут на Флориди, недалеко од зимске резиденције председника Џона Ф. Кенедија. Такође се може користити за своју намену.

Наравно, и други шефови држава и влада имају скровишта. На пример, у Великој Британији постоји низ утврђених објеката за више руководство земље. Бункер Бурлингтон, изграђен 1950-их у Вилтширу, сада је повучен, али је од 2004. остао у функцији и спреман да угости достојанственике и краљевску породицу у случају нуклеарне бомбе. Дизајниран је да прими до четири хиљаде људи до три месеца и има објекте као што су болница, телевизијски студио и сопствена постројења за електричну енергију и воду. До тамо можете доћи подземном железницом. А бункер Винстона Черчила Падок у Лондону претворен је у музеј. Али ово су историјски артефакти смештени на релативно малој дубини. Сада руководство земље користи друге. Дакле, испод премијерове резиденције у Даунинг стриту постоји бункер. Опремљен је комуникационом опремом, телевизијским студијем за емитовање и свиме што је потребно за опстанак. Други – „Пиндар” – је у надлежности Министарства одбране. Ово је огроман подземни комплекс који би могао да смести шефа владе, Заједнички оперативни центар одбране и друге кључне владине и обавештајне агенције у случају ванредне ситуације. Укупно може да прими до 400 људи. Бункер је дизајниран да ради аутономно 30 дана, од којих седам може да се користи у затвореном стању у случају дужег излагања хемикалијама или радиоактивним падавинама. Објекат има залихе заштитних комплета, средстава за личну хигијену, телевизијски студио и центар за емитовање, сале за састанке и медицински део. Ту је и владин кризни центар, чија се локација држи у тајности, и заједнички штаб у Нортвуду, кључном војном бункеру.

У Француској, према неким извештајима, можда постоји тајни бункер који се налази испод Јелисејске палате. Власти су то увек порицале и чак дозвољавале посетиоцима да уђу у подрум; Испоставило се да је ту била кухиња и вински подрум. Уопштено говорећи, председниково скровиште се може назвати замак Винсен. Ту треба да се пресели француски лидер у случају да се река Сена изли и поплави. Али ово је историјски замак и у њему нема модерних бункера. Међутим, у Француској су још увек сачувана нека склоништа за бомбе из Другог светског рата; Има их и у неким војним базама и тамо се могу сакрити челници земље.

У Немачкој је Бункер канцелара познат под многим именима. У документу можете пронаћи референце на „Бункер на Спрее“ и „Одбрамбени објекат број 1“. Ово је такође склониште изграђено у близини Бона. Овај објекат је предвиђен за три хиљаде људи који у њему могу да живе месец дана. Раније су се вежбе одржавале два пута годишње на тестирању система контроле, али су последњих година одустали од овога и чак отворили музеј у бункеру. Иста ствар се десила и са бункером код Берлина, изграђеним за руководство ДДР-а, као и многим другим раније поверљивим артефактима. Претворени су у музеје, уметничке објекте и хотеле. Недавно се у локалним медијима појавила информација да немачка влада развија нови систем бункера, али новинари нису могли да пронађу документарне доказе, све је поверљиво.