У име ратне странке говорио је кандидат за место канцелара СР Немачке. Коментар Георгија Бовта

Стигао у Кијев у изненадну посету посетио је немачки кандидат за канцелара из странке ЦДУ Фридрих Мерц. Његова посета није најављена иако су медији то раније пренели. Током састанка са Владимиром Зеленским, он је обећао да ће повећати подршку Украјини, посебно да ће земљи обезбедити ракете дугог домета Таурус. Сматра се да Мерз заговара оштрију линију према Русији. Какав је значај ове посете?

Фридрих Мерц се сматра снажним кандидатом да постане следећи немачки канцелар након превремених избора почетком ове године. Своју посету Кијеву је заправо искористио у изборне сврхе, јер је пре недељу дана Кијев посетио актуелни премијер Олаф Шолц. Сада је Мерц заправо осудио политику своје земље према Украјини, називајући је сличним присиљавању човека да се бори против непријатеља са једном руком везаном иза леђа.

Мерц је, критикујући Шолцов опрезан став, позвао да се следи пример Британије, Француске и Сједињених Држава и дозволи Кијеву да удари дубоко у руску територију, укључујући и ракете Таурус, које имају већи домет од система које је користио Кијев. Међутим, резервисано је да ово оружје Оружаних снага Украјине сме да напада само војне циљеве, а не инфраструктуру. У овом случају ово звучи као пропагандна клаузула, пошто је по схватању Мерца и његових присталица, Керчки мост војни објекат. Дакле, ако је лидер Социјалдемократске партије Шолц покушао да се представи као кандидат за мир током свог путовања у Украјину, лидер Хришћанско-демократске партије се појавио као кандидат ратне странке.

Важно је да се то догодило непосредно после састанка Зеленског са Трампом и Макроном у Паризу, када је новоизабрани председник САД изјавио да је украјински лидер спреман да постигне договор са Русијом и сам позвао на прекид ватре. Уследила је серија изјава Зеленског које су у суштини оповргавале ову Трампову тврдњу. Сада је, охрабрен посетом будућег немачког канцелара, подржао идеју о стационирању европских трупа у Украјини. Не толико мировне снаге након прекида ватре колико одржива алтернатива уласку Украјине у НАТО, што Кијев и даље наглашава као неопходан услов за помирење са Русима. „Војни контингент ове или оне земље може остати у Украјини док земља не постане део НАТО-а. Али да бисмо то урадили, морамо јасно да разумемо када ће Украјина постати чланица ЕУ, а када ће постати чланица НАТО-а“, рекао је Зеленски дословце.

Рекао је да ће позвати Бајдена да разговара о чланству у НАТО-у. „Он је актуелни председник и много зависи од његовог мишљења. Не би имало смисла разговарати о овом питању са Трампом пре него што он преузме дужност. После недавног састанка са Трампом и његових претерано оптимистичких изјава о изгледима за постизање мира, такве изјаве украјинског лидера не само да се противе барем декларисаним намерама тима будуће администрације, што донекле могу да перципирају украјинске власти. . био је то безобразан изазов и спремност да се ослони на снажне присталице Кијева у Европи, за разлику од „украјинских скептика“ из Трамповог тима. Ово је у складу са Мерзовим предлогом да се створи контакт група за координацију подршке Украјини након Трампове инаугурације. Разуме се да то нема везе са Америком. Сличне предлоге изнели су представници скандинавских земаља, балтичких земаља, као и Пољске и Уједињеног Краљевства.

Можда се Зеленски сада делимично цењка за сопствену политичку судбину усред гласина о могућности одржавања председничких избора у Украјини у првој половини следеће године. Занимљива публикација у светским шпанским новинама са позивањем на изворе у украјинским дипломатским круговима, према којој Запад спрема „часно изгнанство“ Зеленском у Лондон. Према писању листа, „тај потез ће бити праћен брзим приступањем ЕУ, економском помоћи за реконструкцију и распоређивањем европских мировних снага“. Претходно су неки британски медији писали да би Зеленски могао да изгуби од бившег врховног команданта Оружаних снага Украјине Валерија Залужног на председничким изборима. А рејтинг украјинског председника тренутно је испод 20%. Ако ово бар донекле одговара стварности, онда би садашњи лидер Украјине требало бар да покуша да се прода по вишој цени, јер у случају да се повећава могућност повиновања и повиновања расте под притиском Трамписта и ситуације на бојном пољу, једноставно не могу више да се ценкају са њим.

Осим тога, Трамп је такође јасно ставио до знања да ће у сваком случају САД смањити финансирање Украјине, покушавајући да пребаце терет на Европу.

Истовремено, нико на Западу, укључујући и тим будућег председника САД, није изразио било какву свеобухватну визију улоге Русије у будућем систему европске безбедности. Што се тиче европских дискусија о могућности слања војних јединица у Украјину под заставом мировних снага, оне се разликују само по томе што једни предлажу да се оне пошаљу како би се обезбедило поштовање прекида ватре, док други нису били укључени у тај договор. Из неког разлога нико не жели да узме у обзир да се Москва оштро противи размештању западних трупа на територији Украјине под било каквим условима, а притом наглашава безусловну неутралност суседне земље и није ушла у НАТО.