ЗНАЈУ ЛИ Хрвати ДА РАТНИ ЗЛОЧИНИ НЕ ЗАСТАЈУ? Прошле су 34 године од протеривања Срба из села Пожешке котлине

Прошле су 34 године од протеривања и убиства Срба из 26 села Пожешке котлине, а за тај злочин и етничко чишћење до данас нико није одговарао.

Према саопштењу „Веритаса”, приликом чишћења „непокорних” села, међу којима је и неколико суседних, убијено је 71 лице српске националности, према још увек непотпуним подацима, од којих су 42 особе старије од 60 година, међу којима 34 жене.

Након протеривања људи, припадници хрватске војске опљачкали су, минирали и спалили 616 стамбених насеља и 590 привредних објеката, док су 1.492 особе остале без крова над главом.

Информационо-документациони центар „Веритас“ саопштио је да су злочини и етничко чишћење вршени по писаним наредбама државних органа, нико није одговарао ни пред домаћим ни међународним судовима.

У децембру 2000. године из масовне гробнице у селу Шњегавић ексхумирано је 13 посмртних остатака, од којих је 11 до сада идентификовано као становници Шњегавића и Вучијака Чечавског.

Од свих жртава, породица је до сада пронашла, идентификовала и закопала само 27 посмртних остатака, док се 44 особе и даље воде као нестале.

„Веритас” подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници хрватске цивилне гарде и полиције почели да извршавају наредбу о евакуацији свих житеља из 26 села са искључиво или претежно српским становништвом, која се налазе у Пожешкој котлини, у подножју Папука и Псуња, коју је дан раније издао Кризни уред града Поже Славска.

Према писаној наредби, коју је потписао Анте Багарић као председник Кризног штаба, евакуација је требало да буде извршена у року од 48 сати, а према попису из 1991. године у евакуисаним селима живело је 2.120 људи.

У систематском паљењу и експлозији кућа страдали су старији људи који због старости и болести нису хтели или нису могли да напусте село.

(СРНА)