КАДА ЋЕ СЕ ПОЈАВИТИ КОД МИЛА, ЈЕР ДУБРОВНИК: Загреб тражи од Црне Горе да испуни нон-папер захтјеве, укључујући и оне везане за ратне године 1990-их.

РАЧУНАВАЊЕ са ратним злочинцима и њиховим починиоцима само је један од 11 захтјева које је Хрватска недавно упутила Црној Гори у безпапирној форми за побољшање односа двије земље које су заглављене дубоко у политичком блату након доношења резолуције о овом питању. геноцида у Јасеновцу.

Хрвати су замерили Црногорцима што никог нису процесуирали за злочине на хрватској територији, као ни што се нису обратили несталим хрватским држављанима, од којих је 14 строго захтевало јавну одштету једнаку и достојну свих оних који су изгубљени. заточени у логорима у Црној Гори током „домовинског рата“, током којег је Подгорица позвана да пристане на свеобухватну надокнаду за све затворенике у логорима.

– Ово је прилика да нова власт у Црној Гори процесуира Мила Ђукановића, који је у ратним годинама био на највишој државној функцији и био члан врховне команде СРЈ. У тој причи свакако је био и Миливоје Катнић, који је био војни управник у Цавтату, као Милова десна рука – каже за „Новости“ Небојша Медојевић, лидер Покрета за промене. – Лицемјерно је да колеге из ДПС-а оптужују бивши Демократски фронт да не поштује жртве рата, када њихов Ђукановић води власт иза које постоје основане сумње да су умијешани у многе ратне злочине. И сам Мило је био председник те владе када се догодио напад на Дубровник. И сад се питам како је могуће да овај човек није приведен на суђење из тих разлога, али и десетина других оптужби које смо ми, као тадашња опозиција, изнели много аргумената, као и неке не- владине организације и медији. Још га нико није позвао да сведочи о својој улози у ратним дешавањима на дубровачком ратишту. Како то да још нису ухапшени хероји корупције у разним приватизационим аферама, још полицајци хапсе посланике у парламенту…

Посланици ДПС-а, Бошњачке странке и Хрватске грађанске иницијативе у црногорском парламенту су се у једном тренутку залагали да је специјални тужилац „особа за коју цивили у Цавтату кажу да је мучила и терорисала 1992. и 1993. године“. Филм говори о Миливоју Катнићу, који је тренутно у притвору из других разлога, док оптужбе за догађаје у Цавтату и Конавлима, док је на власти, више пута негира.

– Говорио сам пред специјалним полицијским тимом о гнусној улози специјалног државног тужиоца Катнића на дубровачком ратишту, односно у Цавтату. Све се то може наћи у књигама посвећеним тим догађајима. Да сам премијер, тражио бих процесуирање и Ђукановића и Катнића за ратне злочине над нашим дечацима који су мучени и ликвидирани у „Лори“ код Сплита. Тражићу и да се активира судија за Превлаку и да се коначно реши проблем – додао је Медојевић.

Навршило се 18 година од када су у Будви 2006. године тадашњи државни тужиоци Црне Горе и Хрватске Весна Меденица и Младен Бајић потписали једнострани споразум о сарадњи и процесуирању починилаца ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида, у оквиру којег је овај споразум је ограничен на држављане Црне Горе оптужене за злочине у Хрватској, односно над Хрватима.

– Да је споразум био ограничен на процесуирање црногорских држављана недоступних хрватском правосуђу, потврдио је и тадашњи меденички државни тужилац након потписивања тог документа, истичући да је циљ био да се починиоци кривичних дела приведу правди и да буду кажњени – рекао је председник из Борачког удружења „Новости“ од 1990. године Радан Николић из Црне Горе.

– Оваквим споразумом о предаји црногорска влада и тада исполитизовано тужилаштво отворено су прихватили подређени однос према Хрватској.

Николић је додао и да су тадашње власти пристале да буду саучесници у прикривању ратних злочина над сопственим грађанима, припадницима ЈНА, жртвама бруталних ратних злочина које су починили припадници хрватских оружаних снага у априлу и мају 1992. године. Војне студије. Центар “Лора” код Сплита и на другим локацијама у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Он је подсетио да се удружење на чијем је челу деценијама борило да расветли јадну невољу његових сабораца, да пронађе њихове посмртне остатке и казни злочине почињене над њима:

– Прикупљена је обимна документација која је достављена црногорском тужилаштву након потписивања спорног споразума којим се тражи једнак третман свих жртава ратних злочина и измјена уговора о дистрибуцији Дискриминација црногорских жртава.

Званичници Загреба упутили су захтјеве Подгорици за рјешавање питања која сматрају отвореним и за која сматрају да наносе штету цјелокупном односу двије земље. Документ нема печат пошиљаоца па је незваничан и скреће пажњу другој страни да треба предузети радње како одређене ствари не би постале службене. Сада је јасно зашто је председник Црне Горе Јков Милатовић, после састанка са председницом Северне Македоније Горданом Сиљановском Давковом, крајем прошлог месеца рекао: „Чини ми се да Црна Гора због неких радњи извесних садашња администрација“. Влада и њена парламентарна већина воде сложене односе са неколико европских држава чланица, Унијом. Ту пре свега мислим на Хрватску.

Можда је већ имао у рукама хрватску листу захтева, па је одмах на разговор позвао премијера Милојка Спајића, који је одговорио да Милатовић нема овлашћења у европским интеграцијама. Недуго затим, на електронској сједници Владе одлучено је да Дом културе у Доњој Ластви код Тивта пређе у власништво Хрватске, што је био и један од услова сусједних земаља Трга бана Јелачића.

Компензација у милионима

Пре него што се овај лист појавио, Црна Гора је почела да обештећује хрватске заробљенике у логору Морињ, у коме нико није страдао ни теже повређен. Седам особа је обештећено по пресудама основних судова и појединачним износима од 20.000 до 30.000 евра. Очекује се да ће око две стотине затвореника у логору окончати парнични процес и добити одштету, што ће Црну Гору коштати између 4 и 5 милиона евра.