КРОЗ МРТВЕ ДО ВЛАСТИ: Добитник Нобелове награде за мир позива на рат

МАРИЈА Корина Мачадо, лидерка венецуеланске опозиције и добитница Нобелове награде за мир 2025. године, у контроверзној изјави позвала је међународну заједницу да размотри војну акцију за свргавање Николаса Мадура са власти.

Мачадо, који је недавно успоставио блиске контакте са америчким и израелским политичарима, тврди да је већи притисак, укључујући војну ескалацију, једини начин да се Мадуро истера.

У интервјуу америчкој мрежи Блумберг, Мачадо је рекао да је тренутна ескалација, укључујући све веће присуство америчких војних снага у близини венецуеланске обале, последња шанса за Мадурове присталице да схвате да више не могу да подржавају режим.

Након, како је описала, „десетине лажних избора“ и континуираног притиска, мирна и институционална решења су исцрпљена, па би, како је рекла, војна опција могла да буде последње средство ако режим „не одустане“.

Истовремено, америчке војне активности у региону изазвале су спекулације о могућности напада на циљеве унутар Венецуеле. Ову вест је синоћ пренео Мајами Хералд, позивајући се на изворе који су рекли да би ваздушни удари могли да се одиграју „у наредних неколико сати или дана“. Такве изјаве су брзо изазвале помешане реакције и демантије из Вашингтона, а амерички државни секретар Марко Рубио на Платформи Кс назвао је такве извештаје „лажним причама“ и рекао да су аутори били обманути својим изворима. Упркос демантијима, администрација у Вашингтону је у више наврата наглашавала да су војне опције „на столу“, а у јавним расправама се као оправдање често наводи борба против трговине дрогом и „наркотероризма“, термин који је Мацхадо у једном интервјуу избацио из реторике актуелне америчке политике.

Критичарима против оваквог приступа придружују се и они који упозоравају да би директна војна интервенција могла додатно дестабилизовати регион и изазвати озбиљне хуманитарне последице.

Према доступним изворима, након доделе Нобелове награде, Мацхадо је телефоном разговарала са лидерима Сједињених Држава и Израела и, према сопственим изјавама, изложила план за првих „100 сати“ након пада Мадуровог режима, изјављујући да постоје организоване структуре и масе људи који ће изаћи на улице у право време.

Међутим, критичари истичу да је позив на страну војну интервенцију, посебно када је реч о нобеловцу, контрадикција и отворено питање о етици и последицама таквог потеза.

(Политика)