МИГРАНТИ ОТКАЗУ СЛОБОДА КРЕТАЊА: Немачка од данас поново преузима контролу над својим границама

Под притиском великих безбедносних изазова, ЕУ се све више удаљава од идеала слободног кретања унутар својих унутрашњих граница.

Немачка ће од данас поново увести граничне контроле на својим граничним прелазима. Разлог је борба против илегалне имиграције.

У Берлину су наговестили да је одлука привремена и да ће трајати шест месеци. То не може бити више него привремено, јер европски прописи то не дозвољавају. Донедавно је била активирана посебна контрола ради заштите од непосредне опасности по државу и продужена је на две плус једну годину захваљујући реформи шенгенских привилегија у мају. На основу овог амандмана, земље имају и право да смање број хоризонталних линија. .

Немачке власти су обавестиле ЕУ о својим намерама, истичући да желе да што мање ремете свакодневни живот људи у пограничним областима. Међутим, ова мера ризикује да значајно утиче на Немце и Французе, посебно оне у пограничним областима.

Добар пример за то је немачки град Кел, који се налази на једној обали реке Рајне и француски град Стразбур на другој. Кел је предграђе Стразбура. Ова два места су повезана и градским превозом и последњих година овде саобраћају трамваји. Сваког дана 50.000 Француза одлази у Немачку да ради на тај начин. Такође је велики проток радне снаге у другом правцу.

У једном дану, 20.000 возила пређе аутомобилски мост који повезује Кело и Стразбур. Нешто даље је железнички мост иза којег је трамвајски мост, док су два града однедавно повезана пешачким мостом. Пре десет година уклоњене су царинарнице на граници, тако да је путовање с једне на другу страну било готово несметано. Само у Немачкој полицијске станице су постале невидљиве.

Због свега је тешко замислити систематску контролу. Вероватно ће бити спроведено насумично тестирање, што неће спречити стварање дугих редова и гужве. Слично тестирање је одржано и током недавног Европског првенства у фудбалу одржаног у Немачкој. Све ово представља још један проблем за грађане, који страхују да насумичне провере неће довести до дискриминације на основу црта лица и етничког порекла.

Становници западноевропских земаља већ су ослобођени царинских и граничних провера, а та мера ће погодити обичне Французе и Немце који се жестоко гађају. Али времена се мењају. Немци су били принуђени на овај непопуларан потез из више разлога.

Један од њих је свакако сегмент терориста. Томе је свакако допринео и недавни напад у Солингену, у којем је у августу сиријска избеглица ножем убила три особе, а петоро ранила. У Немачкој је последњих година било неколико сличних напада.

Политички контекст такође треба узети у обзир. Значајан успон крајње деснице у Немачкој одиграо је веома важну улогу. Избори у Тирингији то само потврђују. Све то доводи до класичног права да се покаже чвршћа рука да се не би повратио део бирачког тела.

Ту је и демографско питање. Процењује се да је најмање три милиона миграната ушло у Немачку од 2015. У једном тренутку, читаве линије су се протезале преко отворене границе, са транзитним камповима и административном подршком. То је изазвало веома оштру реакцију немачке јавности и створило извесно непријатељство.

Осим тога, више од милион Украјинаца ушло је у Немачку на почетку рата са Русијом, што је створило додатни демографски притисак, који власти у Берлину сада желе да спрече. На крају 2022. Немачка има 84,4 милиона становника, од којих су 13,4 милиона странци.

У западним земљама попут Немачке, последњих деценија нису навикли на граничне контроле, иако се постепено уводе на јужној граници. На изласку из Аустрије, неколико километара од границе, на средини аутопута је одавно подигнута баријера, са шаторима, полицијом и спорим возачима, где се под светлима надгледа свако возило које улази у земљу.

Због опасности од тероризма, на сличне мере су се одлучили и у Словенији, Италији, Норвешкој, Данској, Шведској… И Француска је пред истом дилемом као Немачка. Конкретно, нови премијер Мишел Барније, као личност на власти, мораће да се „ошиша” са екстремне деснице ако не жели да буде свргнут на време. А борба против миграната је један од највиших приоритета Народне скупштине коју предводи Марин Ле Пен.

Због свега овога, ових дана у Француској се чак шушка о могућности да се министар за имиграцију врати на ову функцију. Иако се чини да је та идеја напуштена, контроле ће свакако бити пооштрене. Уосталом, већ постоје на граничном прелазу са Италијом између Вентимиље и Ментона, као и на граници са Шпанијом.

– Сад се не усуђујем да то потврдим. Позабавићемо се тим питањем када формирамо владу. Озбиљно и истрајно ћемо се бавити овим озбиљним и тешким проблемом, као и настојати да проблем миграција решимо на људски начин – ауторизовао је Мишел Барније на питање да ли Француска намерава да уради нешто слично Дуку или не.

Други део његовог одговора истовремено се обраћа левици, која такође зависи од националног јединства у овим тешким политичким временима у Француској.