ОДЕЋА ЗА ФРАНЦУСКЕ ВОЈНИКЕ У АФРИЦИ: Оштра реакција у Сенегалу и Чаду после говора француског председника Макрона

После Малија, Буркине Фасо, Централноафричке Републике и Нигера, а недавно и Чада и Сенегала, Обала Слоноваче сада намерава да елиминише службу француских војника. У свом новогодишњем обраћању нацији, председник земље Аласан Уатара рекао је да ће војна база у престоници Абиџану бити враћена Обали Слоноваче, у складу са реорганизацијом француских снага у Европи.

Француска овде има око хиљаду војника који су углавном укључени у борбу против џихадиста који редовно нападају регион Сахела. Обала Слоноваче је важан савезник Париза у западној Африци. Уатара је, међутим, нагласио да његова земља може бити поносна на модернизацију својих војних снага.

Овдашњи аналитичари истичу да се позиви афричким земљама да повуку снаге поклапају са прилазима ових земаља Москви, али власти дотичних земаља углавном истичу да је реч о независности од бивших колонија.

Последњи у низу, пре Обале Слоноваче, која је отказала гостопримство Французима, за само неколико сати, крајем новембра, били су Чад и Сенегал. Француске власти су биле прилично изненађене овим потезом. Да њихове снаге нису добродошле, открили су само дан након посете министра спољних послова Жан Ноела Бароа Нџамени, током које се таква могућност није ни помињала.

Преносећи новогодишње жеље дипломатском кору раније ове недеље у Паризу, француски председник Емануел Макрон истакао је да је његова земља у праву што је интервенисала у Сахелу у борби против тероризма од 2013. године, додајући да су афрички лидери „заборавили да се захвале” за то.

– Нема проблема, доћи ће на време – иронично је рекао шеф француске државе и додао да ниједан од ових афричких државника не би био на челу суверене државе без интервенције Француске.

Макронови коментари о „незахвалности“ изазвали су негодовање у Чаду и Сенегалу. Председник Чада Махамат Идрис Деби оценио је Макронове речи као „презир према Африци и Африканцима“. Он је такође нагласио да је Чад сам донео одлуку да откаже гостопримство француским војницима. Шеф дипломатске службе земље Абдераман Куламах истакао је да нема проблема са Француском, али да француски лидери морају да „науче да поштују афричке људе“.

Кумалах је такође подсетио на „одлучујућу улогу“ Африке и Чада у ослобађању Француске током два светска рата, „нешто што Француска никада није признала“. Он је такође додао да је током 60 година допринос Француске био ограничен на њене стратешке интересе, без трајног утицаја на развој Чада, истичући да грађани те земље очекују жељену потпуну и потпуну независност.

Ништа мање оштри нису били ни у Дакару. Премијер земље Усман Сонко негирао је да је преговарано о повлачењу француских трупа из Сенегала, инсистирајући да је то аутономна одлука те афричке земље, „као слободне, независне земље“. Дневна штампа у Сенегалу избила је са насловима у којима се наглашава одлучност премијеровог одговора Француској.

Париз у Дакару има три касарне са око 200 војника. Два су напуштена, док се још не зна када ће трећи отићи.

Француски дипломатски извори су истакли да се Макронове речи о „незахвалности“ не односе на Чад и Сенегал, већ на земље у савезу Сахела.

– Француска се не повлачи из Африке, само се јасно реорганизује – истакао је Макрон.